Upad u Siriju će stvoriti haos
Operacija koju je Turska u prilično ciničnom tonu nazvala Maslinova grančica, počela je besomučnim bombardovanjem i artiljerijskim granatiranjem pre četiri dana, a krenula je i kopnena ofanziva.
Kurdski pobunjenici već su izgubili nekoliko sela na području oko grada Afrina.
Ali, pitanje je kako je i zašto Turska pokrenula ovu ofanzivu? Priča o genezi ovog sukoba je duga, zamršena i paradoksalna, ali takva je i priča o ratu u Siriji generalno.
Naime, kurdski JPG je deo Sirijskih demokratskih snaga (SDF), kurdsko-arapskog saveza koji su formirale, obučile, naoružale SAD kao svog ključnog saveznika u borbi protiv Islamske države u Siriji.
Ne samo što američka vojska daje SDF logističku podršku, američki komandosi bore se rame uz rame s ovim pobunjenicima, koji su oslobađajući ogromnu teritoriju od ID stekli kontrolu nad gotovo trećinom teritorije u Siriji.
Ćute i UN
Savet bezbednosti UN nije osudio niti izdao zajedničku deklaraciju o turskoj ofanzivi protiv kurdskih boraca u Siriji posle hitnog sastanka iza zatvorenih vrata održanog na zahtev Francuske. Niko nije dao izjavu posle sastanka, kojem nije prisustvovala američka ambasadorka Niki Hejli.
Iako kurdski pobunjenici imaju ambivalentan odnos s režimom Bašara al Asada, te neprijateljski odnos s ostalima, dobrim delom islamističkim pobunjenicima koji se bore protiv režima, SDF je uspostavio vlast nezavisno od režima u severnom i istočnom delu zemlje koji kontroliše, u skladu sa svojim idealom kurdske autonomije temeljene na načelu anarhističkog demokratskog konfederalizma.
Doduše, kritičari tvrde da je jednopartijska vlast Demokratske unije Sirije, čije je vojno krilo JPG, vrlo daleko od bilo kakve demokratije, te da vlasti na teritoriji Rožave (ime za većinski kurdsku pokrajinu u Siriji) proganjaju kurdske i arapske političke suparnike, pa čak i da vrše etničko čišćenje arapskog stanovništva s teritorija koje je SDF oslobodio od ID.
Turska za takve autonomaške eksperimente u svom susedstvu ne želi ni da čuje, jer strahuje da će samostalna kurdska regija u Siriji podstaknuti i ojačati pobunu preko granice, a možda dovesti i do otcepljenja "turskog Kurdistana" i spajanja u zajedničku kurdsku državu.
Od istog scenarija strahuju i vlasti u Iraku i Iranu, koje takođe imaju značajnu kurdsku manjinu.
I sad tu nastupa globalno zamešateljstvo. Amerikanci su u NATO saveznici s Turcima.
I Rusija je u savezu s Turcima. Amerikanci su na terenu u savezu i sa Kurdima.
A Rusi drže leđa Asadu, dok Kurdi žele da mu vide leđa, kao i SAD. A i Asadu su Kurdi problem, mada ne voli što mu je veliki sused koji mu je do juče radio o glavi (a možda će ponovo) upao u zemlju. I otud ćutanje.
Ni Moskva ni Vašington ne smeju otvoreno da se stave na stranu Kurda ili Turaka, tim pre što su se Kurdi pokazali izvrsnim borcima protiv ID koja je, razume se, trn u oku i Rusiji i Asadu i Amerikancima.
U moskovskim kuloarima su vrlo glasna nagađanja da su Ankara i Moskva postigli dogovor oko podele "sfera uticaja".
- Razgovarali smo s našim ruskim prijateljima o ovome, imamo dogovor - rekao je otvoreno Erdogan, potvrđujući da se turska ofanziva vodi uz prećutni pristanak Vladimira Putina.
Ofanziva na Afrin verovatno će izazvati još jedan izbeglički talas i humanitarnu katastrofu, u zemlji u kojoj je takvih katastrofa već napretek.
Jedno je sigurno, civili će, kao i obično, platiti najveću cenu geopolitičke šahovske igre između regionalnih i svetskih sila i različitih frakcija s različitim vizijama za Siriju.
Teroristička veza
U kontekstu sukoba s Turskom najrelevantnije je to što je JPG usko povezan s Kurdistanskom radničkom partijom (PKK), zabranjenom organizacijom čije vojno krilo od 1984. vodi gerilsku pobunu protiv turske vlasti na jugoistoku te zemlje. Pri tome kurdski separatisti često ne prežu ni od bombaških napada na civile, policajce i vojnike, zbog čega su Turska, ali i EU, SAD i NATO proglasili PKK terorističkom organizacijom.