Pljačkaši oteli državnu zemlju
- Kupac društvenog kapitala je izmirio obaveze za imovinu koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine - navodi se u izveštaju Saveta o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini.
Drugim rečima, po slovu zakona, tajkuni su mogli da steknu pravo na korišćenje zemljišta. Međutim, postoje sumnje da su se ipak domogli oranica. Milan Prostran, agrarni stručnjak, za "Vesti" objašnjava kako se dogodilo da tajkuni, koji su kupovali propale poljoprivredne kombinate, postanu veleposednici:
- Sve je počelo 2001. i 2002. kada je krenuo da se zahuktava proces privatizacije. Najbogatiji tajkuni su na aukcijama kupovali preduzeća za mizerne pare. Tadašnja vlast je tvrdila da prodaje samo kapital, a da zemljište ostaje u društvenoj svojini.
Ševarlić: Iznenađen sam
Narodni poslanik i poznati agrarni stručnjak Miladin Ševarlić kaže da je iznenađen odlukom Republičkog geodetskog saveta da ne dostavi podatke Savetu za borbu protiv korupcije o statusu svojine nad poljoprivrednim zemljištem.
- Tražiću od Odbora za poljoprivredu da se zakaže posebna sednica i da se vidi šta se dešava. Biznismeni koji su kupovali poljoprivredne kapitale nisu mogli da kupe zemljište koje je bilo u društvenoj svojini. Zemlja koja je u državnoj svojini nikad nije ni bila predmet prodaje - objašnjava Ševarlić.
Tajkuni nisu to činili da bi oživeli posrnulu poljoprivrednu proizvodnju.
- Malo pomalo, biznismeni su navlačili vodu na svoju vodenicu, pa su najverovatnije, kako stvari stoje, uspeli da zemljište ispod štala i ambara prevedu u svoje vlasništvo. Kada se uporede cene dolazi se do zaključka da su hektar plaćali u proseku 170 evra. Danas on vredi 20.000 evra. Šteta se meri milijardama evra - tvrdi Prostran.
To je posledica, nastavlja naš sagovornik, strašne sprege države i tajkuna, a epilog je poznat - ovi su postali veleposednici, a radnici su ostali bez posla.
- Nijedna vlada u proteklih petnaestak godina nije smogla snage da ovo pitanje izvede na čistinu. Nažalost, mislim da se ni ubuduće to neće biti predmet njenog interesovanja - navodi naš sagovornik.
Prostran ističe da bi trebalo izvršiti reviziju privatizacija svih poljoprivrednih preduzeća.
Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, kaže za "Vesti" da srpski veleposednici danas imaju znatno veće posede nego što su ih u Vojvodini imale porodice Dunđerski, Kotek i Fernbah uoči Drugog svetskog rata.
- Ove familije su zajedno posedovale oko 11.200 hektara plodne zemlje, dok danas srpski zemljoposednici imaju oko 100.000 hektara, što sopstvenog poseda dobijenog kupovinom nekad moćnih kombinata, što državne zemlje koju zakupljuju - objašnjava Gulan.
Ko štiti tajkune?
Prikrivanje pravih podataka o površini i statusu svojine na zemljištu nakon privatizacije i proglašavanje takvog podatka poslovnom tajnom jasno upućuju na zaključak da se štiti privatni, a ne državni interes.
- To je očigledno na primeru samo jednog kupca Mileta Jerkovića koji je u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća i kombinata raspolagao sa više od 30.000 hektara najplodnijeg vojvođanskog zemljišta u državnom i društvenom vlasništvu. Nakon raskida ugovora sa tim kupcem, u katastru je evidentirano zemljište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od oko 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara u 2014. godini ne postoji evidencija zemljišta, odnosno gubi mu se trag - naveo je Savet.
Ni Savet nije sedeo skrštenih ruku, pa je izveštaj objavljen na sajtu te organizacije dostavljen Vladi i Skupštini Srbije, kao i ministarstvima privrede, poljoprivrede i unutrašnjih poslova i Republičkom javnom tužilaštvu. Bez saradnje državnih institucija, Savet ne može da učini bogzna šta jer, kako ističe, Republički geodetski zavod 2017. nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu. Zbog nepotpunih podataka nije mogao da utvrdi ni šta je državni interes u okviru aranžmana Vlade Srbije sa kompanijom Al Ravafedom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ocenjeno je da država treba da podstiče razvoj poljoprivrede jer je to strateški interes, ali je preduslov za to da se uredi katastar nepokretnosti.