Šta mogu Makedonci kad ustane 100.000 Grka?
Više od 100.000 demonstranata protestovalo je u centru Soluna protiv upotrebe reči "Makedonija" u bilo kakvom rešenju spora između Atine i Skoplja zbog imena bivše jugoslovenske republike.
Pregovori između Skoplja i Atine oko imena nisu još ni počeli, a Grci su ustali u odbranu svojih, kako veruju, nacionalnih interesa. S druge strane, bar tako deluje, nova vlada u Makedoniji ne mari za nacionalnu svest sopstvenog naroda, osim ako izuzmemo činjenicu da su i više nego popustljivi prema albanskoj nacionalnoj manjini u toj državi.
Politikolog iz Skoplja Aleksandar Daštevski, komentarišući odnos makedonske vlasti prema albanskoj manjini, kaže za Sputnjik da je on "razumljiv", jer vlada zavisi od njih. S druge strane, demonstracije u Grčkoj, po njegovom mišljenju, samo su pokazatelj da se stvari neće lako odvijati po ovom pitanju.
- Ovo pitanje ne može tako lako da se reši, a čini se da se sve više i komplikuje, posebno, jer se pitaju dve strane - i Grci i Makedonci. Dakle, trebalo bi da se održe dva referenduma po ovom pitanju - u obema zemljama. S obzirom da Grčka ima izbore ovog proleća, može lako da se desi da, ako pobedi desničarska opcija, padne u vodu i sve što je do sada dogovoreno - kaže on.
- U svakom slučaju, lako može da se desi ono na šta je Rusija upozorila. A to je da će Zapad na sve načine pokušati da reši ovo pitanje, kako bi našu državu primili u ovaj vojni savez što pre. To za nas znači još veći pritisak, za razliku od Grčke, koja, mislim da ne bi to imala - kaže Daštevski i podseća da je Makedonija u sporu sa Grčkom na sudu u Strazburu dobila spor oko imena, pa u tom smislu navodi da bi međunarodna zajednica i ovo trebalo da uzme u obzir.
U proteklih 25 godina mnoge zemlje priznaju grčkog suseda kao Republiku Makedoniju, dok se Grčka na sve strane bori za ime Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija - kombinovani naziv, u kojem reč "Makedonija" nije praćena nikakvom oznakom koja isključuje vlasništvo nad geografskim položajem i istorijom.