Kolo deo svetske baštine (2): Blago koje traje vekovima
Direktor Kola Vladimir Dekić za "Vesti" objašnjava kako je napravljen iskorak više da se sa kolom ide pred Unesko.
- Tu odluku je doneo još u prethodnom nominacijskom ciklusu Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe. Mi smo pozvani da zajedno sa Fakultetom muzičke umetnosti i Centrom za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije izradimo nominacijski dosije. Upis kola na Uneskovu listu je rezultat zaista dobre podele posla jer je svako od predlagača radio deo aplikacije u kojoj je stručan. Fakultet i Centar su radili izradu teorijsko-naučnog dela dosijea, a mi smo za zadatak dobili izradu filma koji je trebalo da dokaže i pokaže da element koji nominujemo ima kontinuitet, da je danas živ i da se prenosi kroz razne nivoe društva.
Da li ste u nekom momentu pomislili da neće proći?
- Sam dosije mora da stigne u Uneskovo sedište do određenog datuma. U tom periodu se proveravaju formular, broj reči pri opisu, pisma podrške lokalne zajednice, format i kvalitet dostavljenog video i foto materijala. Pošto dosije prođe tu rigoroznu kontrolu forme i formata, prelazi na sledeći nivo koji procenjuje sadržaj dosijea, vrednost i važnost predloženog elementa. Komisija potom predlaže Međuvladinom komitetu za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa da se određeni element upiše na listu. Međutim, ni tu nije kraj jer sve članice na samom zasedanju i glasanju mogu da stave veto, tako da je do poslednjeg trenutka neizvesno. Bilo je trenutaka kad smo pomislili da nam upis neće proći, pogotovo što prethodne godine Kolo nije prošlo prvi krug zbog tehnički neispravnog filma. Mi smo element koji smo zaštitili vrlo jasno objasnili i niko nije imao nikakvu primedbi već smo dobili samo pohvale.
Jeste li zadovoljni interesovanjima i talentom novih generacija za folklorne igre?
- Jesam. To interesovanje se povećalo poslednjih godina sa pristupom društvenim mrežama i mogućnošću stalne komunikacije. Audicije za prijem volontera pripravnika u Ansambl Kolo su takođe dokaz jer smo u poslednje dve godine obarali sve rekorde prijavljenih mladih umetnika koji su poželeli da se usavršavaju kod nas.
Sedamdeseti rođendan
Vi ste jedini profesionalni državni igrački ansambl. Da li država ume da ceni tekovinu koju negujete?
- Mi nismo jedini profesionalni ansambl, tu je i Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije Venac sa sedištem u Gračanici. Što se tiče finansijske podrške Ministarstva kulture i informisanja, zaista moramo da budemo zadovoljni jer od 2015. godine zaključno sa tekućom mi smo institucija kojoj je svake godine povećavan budžet, što je kuriozitet. Postoje problemi, naravno, na prvom mestu prostor, kao pravno-formalna ograničenja za nesmetano funkcionisanje, ali to su problemi svih umetničkih kuća.
Hoćete li ove godine kada obeležavate sedmu deceniju postojanja konačno dobiti svoj prostor?
- Mislim da su se stvorili uslovi da bismo to zaista mogli da očekujemo.