Život u kandžama nervoze: Između panike i tuge
Neurotičnost se ispoljava kroz panične napade, tugu, opsesivno-kompulsivno ponašanje... U prevodu, svi smo mi pomalo, u određenim situacijama, neurotični. Međutim, ako se ovi simptomi neprestano ponavljaju i ugrožavaju svakodnevni život, to je već znak za uzbunu i posetu lekaru. Neuroza prerasta u ozbiljniji poremećaj ako svakodnevno osećate bezrazložni strah, depresiju...
Pošto su mnoga oboljenja manje-više psihosomatska, propratni znaci neuroze su glavobolja, ubrzani puls, bolovi u stomaku, učestalo uriniranje, stezanje u grudima, gastritis... Ova boljka retko napada mlade, a vreba osobe koje u određenim godinama prave bilans želja i ostvarenog. Naravno, pošto je nemoguće realizovati sve težnje, ostane osećaj nedovoljnosti i poraza.
Mentalno jake osobe se s tim suočavaju licem u lice i to je za njih podsticaj da nastave da se bore dok oni slabiji biraju samosažaljenje kao utočište, odnosno beže u bolest.
Najvažnije je, uveravaju psihijatri, priznati sebi da imate problem. Kada to učinite i obratite se stručnjaku, lečenje može da bude raznovrsno i specifično, u zavisnosti od slučaja. Geštalt metoda samo je jedna od onih efikasnih.
Pacijent se usredsređuje na sadašnjost, bez okretanja u prošlost i gledanja u budućnost. Analiziraju se trenutni problemi i nizom tehnika koje ponekad liče na igru dolazi se do isceljenja. Naravno, prepisuju se i određeni lekovi koji ublažavaju strahove i depresiju.
(Ne)vidljivi simptomi
Nije lako otkriti pravi uzrok neuroze. Svaki čovek je priča za sebe, zato je neophodno strpljenje i lekara i pacijenta. Treba utvrditi šta je to u ljudskom biću što ga čini nesrećnim i neprilagođenim. Inače, neke neuroze su evidentne, dok drugi oblici ovog poremećaja čuče skriveni i čekaju provokativni momenat da bi isplivali na videlo.