Kako je Bosna postala "zarobljena zemlja"
Države su problematična deca, a gospođa Evropa je nekima majka, drugima maćeha. Svetom vladaju interesi i pravda nikad nije i neće biti u vrhu prioriteta. To je osnovno polazište ako želimo da razumemo međunarodne odnose, jer ništa nije tako jednostavno ili komplikovano kako na prvi pogled izgleda.
Evropska unija (uzimajući u obzir sve komplikacije odrastanja), prema statistikama, najbolje je mesto za život na planeti, jer je, za razliku od Balkana, uspostavila vlastite "standarde i pravila igre", koji se, uglavnom, poštuju, ali to ne znači da pojedine odluke nisu rezultat partikularnih interesa određenih političkih grupacija, odnosno, država.
To je razlog više da se kandidat ne pokoleba i odustane, već da zapne iz sve snage da uđe u klub, a kad je unutra, niko ga ne može izbaciti ili oduzeti benefite koji mu pripadaju. Zašto je ipak toliko otvorenog i prikrivenog otpora kod pojedinih političara u šest zemalja zapadnog Balkana?
Među onima koji tapkaju u mestu je i Bosna i Hercegovina, ali ne samo zbog komšija. Za kašnjenje na evropskom putu odgovornost snose i političke elite, odnosno, svi oni koji će se prepoznati u činjenici da je u BiH nakon rata "nestalo" između osam i deset milijardi evra donatorskih sredstava. Njima nije u interesu da žive u uređenom društvu koje će istraživati - gde su novci?
Sve te stvari dovele su do toga da sada imamo "zarobljenu državu" (state capture), a ako EU stvarno želi dobro Bosni i Hercegovini, ona može da iskoristi tu definiciju, zapravo, to teško stanje i povede akciju ka promeni režima. Ne bi im to bilo prvi put, ali u BiH postoji dobar razlog i opravdanje, jer je situacija opasna, iako političari tvrde drugačije. Međutim, statistika ili stvarni život su neumoljivi.
Za mir i stabilnost u regionu najbolje je da u EU prvo primi Bosnu i Hercegovinu, a potom će se stvari složiti same od sebe. Pravda će biti zadovoljena, jer bez pravde stalno ćemo imati problematične lidere, a samim tim - i države, zaključuje se u tekstu Al Džazire.