Hrvati već strepe: Turskoj sviće, nama se smrkava?
Ako se u međuvremenu ne dogode neki potresi po pitanju bezbednosti na Mediteranu, već ova godina mogla bi pokazati u kom smeru se zapravo kreće hrvatski turizam i da li se poslednje dve godine šlepao na tuđoj nevolji, ili su nešto napravili i sami.
Turistički promet po broju noćenja za oko 30 odsto je veći u odnosu na 2015. godinu, dvaput veći u odnosu na kriznu 2010. godinu i 12 odsto bolji od dobre 2016. godine.
Iako je i dalje uglavnom destinacija sunca i mora i postoje značajne razlike među destinacijama, podaci o noćenjima izvan četiri letna meseca na nivou čitave Hrvatske pokazuju da se turistička godina ipak malo razvukla, a julska rupa skoro je zaboravljena. Analiza Instituta za turizam Tomas leto pokazaće da turisti više troše nego pre par godina (u kampovima čak 26%), da su posetili neki novi gosti koji žele raznolike sadržaje.
Doduše, uprkos negde i značajnijem rastu, kontinent je i dalje jako slab, bez sadržaja i smeštajnih kapaciteta, a zabrinjavajuće je kretanje nekad vodećeg italijanskog tržišta koje u ovim sjajnim uslovima u Hrvatskoj stagnira. Struktura smeštajnih kapaciteta sve je gora, broj kreveta u hotelima i dalje je nizak i sporo raste, a najviše noćenja realizuje se u porodičnom smeštaju koji buja, zbog čega smo i s najavljenih 11 milijardi evra prihoda za ovu godinu daleko ispod 14 predviđenih strategijom turizma na ovaj broj noćenja. Iako je interes investitora za Hrvatsku jači nago pre, taj se interes najčešće veže uz regiju i zemlje u okruženju koje znatno brže realizuju hotelske investicije i dolazak globalnih brendova.
U investicijama i dalje učestvuju uglavnom lokalni igrači koji se rotiraju, stranih investitora i dalje je malo, delimično zbog nerešenih pitanja turističkog zemljišta i pomorskog dobra, poigravanja u poreskoj politici, od PDV-a do poreza na nekretnine za koje se nikad ne zna kad će zaskočiti vlasnike turističkih kompanija. Zato imamo manjak ulaganja u kampovima i marinama, a umesto greenfield ulaganja glancamo stare hotele i kosimo travu umesto da gradimo zabavne sadržaje.
Takođe, ovog leta i taj turistički rast kojim se HRvatska hvali pokazao je svoje naličje, u destinacijama čija infrastruktura nije dorasla tolikom povećanju broja stanovnika, koji su ujedno na odmoru i očekuju užitak umesto nesnosne gužve. U Ministarstvu odgovornost za takve situacije svaljuju na lokalne zajednice koje bi trebalo da se pobrinu za infrastrukturu i bolje osmisliti strategije razvoja turizma i ugošćavanja. Teško je verovati da su zimske mesece te destinacije iskoristile kako bi rešile navedene probleme, ili to rade u najvećoj tajnosti i tišini.
Sve ove stvari trebalo je rešiti u ove dve zlatne godine, jer ko zna kada će se takve okolnosti ponoviti, a propusti bi nas mogli dočekati nespremne u trenutku kad se na scenu vrate oštri hrvatski konkurenti na Mediteranu, prvenstveno Turska, a potom i Tunis te Egipat.
A to bi se moglo dogoditi za svega par meseci.
Veliki povratak Turske
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je odobrio nastavak komercijalnih letova prema Egiptu, prekinuvši dvogodišnju pauzu nastalu zbog pada ruskog aviona. Očekuje se da će Putinov primer slediti i druge zemlje, pre svega Velika Britanija, koja je bila jedno od najvažnijih emitivnih tržišta za poznato letovalište Sharm el-Sheikh.
Agencijske prognoze pokazuju da se Turska vraća u velikom stilu, prve rezervacije iz evropskih zemalja za Tursku u porastu su za 30 odsto, a subvencije, podsticaji i olakšice koje Turci daju svima koji su voljni dovesti turiste u njihovu zemlju vrlo su izdašne. Da su učinci straha od terorizma kod turista kratkotrajni, pokazuju informacije s ključnih evropskih tržišta, prema kojima Turska beleži najveći rast ranih rezervacija za 2018. godinu od svih sredozemnih zemalja.
Uprkos terorističkim napadima, čvrste pozicije drže dve vodeće evropske i svetske turističke destinacije, Francuska koja i dalje drži prvo mesto na svetskoj turističkoj lestvici, te Španija koja je u 2017. dospela na drugo mesto, pretekavši SAD čiji je turizam pao zbog Trampove restriktivne politike u industriji putovanja.
Još ako padne kiša...