Josipoviću, dobrodošao u Beograd!

Na konferenciji za novinare posle razgovora, Tadić i Josipović izrazili su uzajamnu podršku u procesu evropskih integracija. Kao otvorena pitanja koja treba rešiti dvojica predsednika su pobrojali pitanja povratnika u Hrvatsku, pitanje granice, pitanje nestalih, pitanje manjina i zaštite njihovih prava.

Srpski predsednik je rekao da je sa Josipovićem razgovarao i o ekonomskoj saradnji, a da predstoje razgovori i o drugim pitanjima, među kojima je i saradnja u oblasti infrastrukture.

Povodom tužbe i kontratužbe za genocid, podnetih pred Međunarodnim sudom pravde, Tadić je rekao da bi bilo dobro da se problem reši vansudskim poravnanjem, dok je Josipović naveo da su tužbe podnete zbog rešavanja određenih problema i ako se oni mogu rešiti van suda - "tim bolje".

Predsednik Josipović se složio sa Tadićem o tome šta su ključna i otvorena pitanja za obe države, izdvajajući problem rešavanja sudbine nestalih. On je naglasio da je u tom smislu važno to što će Srbija predati Hrvatskoj dokumenta vezana za događaje u bolnici u Vukovaru za vreme rata.

Josipović se složio sa Tadićem da, kada se radi o pitanju državne granice, treba postići, kako je rekao, možda i "netipični dogovor", ne precizirajući kakve bi prirode on bio, a , dodao je, ukoliko se u tome ipak ne uspe - onda ići na arbitražu.

Na konferenciji za novinare posle susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Josipović je rekao da je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova i da nema ambicije da posreduje u rešavanju tog pitanja.

Tadić je dodao da se Srbija zalaže za dogovor i kompromis po pitanju rešavanja statusa Kosova, ali da "dogovor nije moguć ukoliko jedna strana sve dobija, a druga sve izgubi"

Dodao je da je pre savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde prerano govoriti o tome kako će se Hrvatska odnositi prema eventualnim inicijativama Srbije u Ujedinjenim nacijama. On je međutim dodao da će Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske pažljivo pratiti razvoj događaja na tu temu.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da Kosovo za Srbiju ostaje južna pokrajina koja nije i nikada neće biti članica UN. On je rekao da Srbija ni pod kojim uslovima, niti ucenama neće prihvatiti da direktno, ili indirektno prizna nezavisnost pokrajine, a da će posle savetodavnog mišljenja MSP-a pred medjunarodnim forumima inicirati nastavak razgovora o tom pitanju.

Od zemalja u regionu Srbija očekuje uzdržanost, kao i podršku za stav da se rešenje za problem Kosova nađe kroz dogovor i kompromis, rekao je Tadić. Tadić je ponovio da Srbija očekuje od zemalja u regionu da ne podrže nijedan akt etnički motivisane secesije, kao što Srbija podržava teritorijalnu celovitost Bosne i Hercegovine i postojanje dva entiteta unutar te države.

 

Tadić: Odnosi Srbije i Hrvatske temelj stabilnosti JI Evrope 

Na obeležavanju 20. godišnjice osnivanja Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), Tadić je rekao da Srbija vodi politiku očuvanja identiteta kulture, jezika i pisma svih naroda koji u njoj žive i naglasio da ne sme da bude dovedeno u pitanje nijedno od tih prava.

Tadić je poručio da Hrvati u Vojvodini imaju obavezu, odgovornost i pravo, kao što i on kao predsednik Srbije ima obavezu odgovornost i pravo da, kako je rekao, da sve od sebe kako bi sve kulture i svi identiteti postojali u Srbiji

Predsednik Srbije poručio je da Hrvati u Vojvodini imaju obavezu, odgovornost i pravo, kao što i on kao predsednik Srbije ima obavezu odgovornost i pravo da, kako je rekao, da sve od sebe kako bi sve kulture i svi identiteti postojali u Srbiji.

"Uvek možete računati na mene kada je u pitanje razvoj bilateralih odnosa Srbije i Hrvatske i u meni ćete uvek imati saveznike za interese, kulturni indentiet i posebnosti Hrvata u Vojvodini", poručio je Tadić.

Predsednik DSHV Petar Kuntić podsetio je da ta stranka u koaliciji sa Demokratskom strankom (čiji je Tadić lider) i da ima republičkog poslanika, a da je Tadić na prvim izborima za predsednika Srbije dobio 78 odsto glasova u Subotici.

Preko granice samo s ličnom kartom? U delegaciji predsednika Josipovića biće i hrvatski ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko koji će se u nedelju u Beogradu sastati sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem, sa kojim će razgovarati o daljem unapređenju policijske saradnje i borbe protiv kriminala.  Dvojica ministara razgovaraće i o Dačićevom predlogu da građani dve države putuju u Srbiju i Hrvatsku samo sa ličnim kartama. Dačić smatra da bi sledeći koraci, posle Sporazuma Hrvatske i Srbije o međusobnom izručenju svojih državljana okrivljenih za organizovani kiriminal i korupciju, mogli da budu zajednički istražni timovi i jedinstveni nalog za hapšenje koji bi važio na teritoriji Srbije i Hrvatske ili drugih država koje prihvate da uđu u takav dogovor.

Drugog dana posete, u ponedeljak, 19. jula, premijer Cvetković sastaće se s Josipovićem u 12.30 časova u zgradi Vlade Srbije.

Istog dana, predsednici Tadić i Josipović razgovaraće u Beogradu sa porodicama izbeglica, povratnika u Hrvatsku, posle čega će prošetati centrom glavnog grada Srbije.

Posle šetnje, predsednik Tadić i njegov gost prisustvovaće susretu umetnika Srbije i Hrvatske u restoranu "Kalemegdanska terasa".

Josipović će se, u ponedeljak u prostorijama Fonda za humanitarno pravo u Beogradu sastati i sa predstavnicima nevladinih organizacija Srbije.

Tema ovog razgovora biće "Normalizacija odnosa i života - nove strategije i politike prema prošlosti i budućnosti postjugoslovenskih zemalja".

Predsednici Josipović i Tadić su se ove godine neformalno sreli u Opatiji, zatim na samitu u Briselu i na trilateralnom sastanku s mađarskim predsednikom Laslom Šoljomom u Pečuju.

Posle susreta u Pečuju, predsednici Tadić i Josipović su takođe razgovarali u Bačkom Monoštoru u Vojvodini, a poslednji put su se susreli u junu na regionalnom samitu u Istanbulu.

Pred dolazak u Beograd, Josipović je ocenio da će njegova poseta Srbiji rezultirati nizom konkretnih dogovora, te da će biti velika stepenica u unapređenju bilateralnih odnosa.

"Mislim da Srbija u predsedniku Tadiću ima mudrog političara koji vidi da je budućnost regiona u saradnji, ne u nadmetanju u onom lošem smislu, nego u nadmetanju ko će više doprineti miru i saradnji i dobrim odnosima", izjavio je Josipović u intervjuu Tanjugu uoči dvodnevne zvanične posete Srbiji.

Vidljiv pomak predsednik Josipović očekuje na polju povratka izbeglica, pronalaženja nestalih osoba, povratka kulturnih dobara, režima prelaska granice, borbe protiv organizovanog kriminala, odnosno saradnje policija i tužilaštava.