Žive od tuđeg sevapa

- Bila je ovo improvizovana i slabo utopljena štala. Dugo je propadala i zvrjela prazna, a već sedam godina ovo je naš dom. Ovde se rodilo dvoje od moje troje dece. Pošto zbog bolesti, sirotinje i skučenog prostora sa roditeljima nije bilo uslova za zajednički život, otac nas je poslao ovamo da se skućimo i snalazimo kako znamo i umemo. Šta da kažem, dovoljno je samo reći da živimo u štali, da su zidovi tanki, a pod zemljani, da se oseća memla i vlaga, da nemamo vodu i da nam je život svakodnevna borba za golo preživljavanje - iskreno će Muamer Kolašinac (40).

Dok nam se, ispred svoje "kuće" jadao glava porodice, nadničar iz Sjenice, predstavio je suprugu Edinu (38), sina Harisa (8) i ćerke Harisu (6) i Adisu (3). Osim trošnog kućerka druge imovine nemaju, jedini siguran prihod im je dečji dodatak koji je često nedovoljan i za hleb i mleko.

- Imala sam samo deset meseci kad mi je majka umrla, a samo šest godina kada su mi lekari, zbog teškog oboljenja, odstranili levi bubreg. Od tada živim, decu sam rađala i izdržavam ih u ovoj ledari sa jednim bubregom. Zbog zime i vlage, pre nego što sam rodila Harisa, Harisu i Edisu, imala sam tri pobačaja. Ipak, Bog nas je pogledao. Ako u celoj našoj situaciji ima nečega dobrog i neke nade to su naša deca. Za sada su, hvala Bogu, zdrava, ali ako ostanemo u štali, bojim se da će se od hladnoće i nehigijene ozbiljno porazboljevati - priča Edina Kolašinac, a Muamer dodaje:

- Verovatno bi do sada pocrkali od studi i gladi da nam ne pomažu sjenički Crveni krst, razne humanitarne organizacije i pre svega dobre komšije iz Sjenice. Kupili su nam ogrev, donose deci odeću i obuću, nabavljaju nam namirnice, plaćaju struju... Spreman sam da radim (i godinama radim) najteže fizičke poslove, obično me za klanje stoke angažuju sjenički klaničari. Posla nema stalno, pa je i zarada mala i nedovoljna da prehranim porodicu. O stvaranju nekih boljih uslova za život i izgradnji neke manje kuće za sada ne mogu ni da razmišljam.