Čekati da se motor zagreje na leru ili krenuti odmah?

Kad ujutro oko nule ili na debelom minusu sedamo u ledeni automobil nema potrebe naš smrznuti motor zagrevati na mestu. Razlog: takva praksa može ukloniti ulje sa zida cilindara što vodi do habanja i uz to, ostaviti motor upaljenim i čekati kako bi se podigla radna temperatura samo troši gorivo.

Zagrevanje motora na mestu traje duže nego u vožnji, ulje se intenzivnije degradira i delovi više habaju. U praznom hodu rad motora sagori manje goriva nego u vožnji, oslobađa se manja količina toplotne energije, a rad u leru zbog lošijeg procesa sagorevanja goriva dovodi do toga da se nesagoreno gorivo pretvara u uljni film i završava u karteru.

Današnje nove generacije motora imaju senzore koji otkrivaju niske temperature u motoru, pa pumpa goriva radi "prekovremeno" kako bi se dosegla barem 4 stepena, a ako se odmah krene, svi delovi motora počinju da se ravnomernije zagrevaju nego u praznom hodu. Tada se i dostizanje radne optimalne temperature tokom ravnomernijeg opterećenja odvija brže jer je i podmazivanje motora efikasnije koje je na kritičnijoj tački baš u tim prvim minutama rada.

Ipak i dalje ostaje pitanje, zašto se praksa zagrevanja motora na mestu zimi zadržala do danas? Nije ni to potpuno pogrešno, naprotiv. No, ne za automobile novijih generacija. Kod automobila starih dvadesetak godina i više, uvreženo mišljenje da je dobro nakon paljenja motora zimi ostaviti nekoliko minuta da radi kako bi se zagrejao i dalje vredi.

Kod starijih automobila čak je preporučljivo ostaviti ga da se zagreje mirno na mestu, a kada se krene na vožnju poželjno se držati manjih brzina i obrtaja sredine skale, pa kada motor dostigne radnu temperaturu možete početi da vozite u višim obrtajima.