"Da nije bilo Haga Karadžić bi možda bio srpski ministar"
On nije isključio ni scenario po kom bi i Radovan Karadžić "verovatno bio ministar u Srbiji i zalagao se za prijem svoje zemlje u EU".
- Ali, danas on sedi u zatvoru i to je naša zasluga. Doneli smo više presuda nego bilo koji drugi sličan sud. U Hagu je osuđeno 90 optuženika iz svih zaraćenih strana - rekao je Bramerc, prenosi Dojče vele.
Ispričao je da ga je u julu 2008. pozvao šef kabineta tadašnjeg predsednika Srbije Boris Tadić i pitao da li može da dođe kod njega u Hag. "Došao je u moju kancelariju gde sam mu pokazao poternice sa traženim osobama. On je odmah pokazao na Karadžićevu fotografiju i rekao: "Mislimo da smo ga identifikovali. Policija će sada izvesti operaciju. Posle toga ćemo vas pozvati telefonom'", rekao je Bramerc.
Pročitajte još:
* Hag: Tužilaštvo traži doživotni zatvor za Karadžića
* Kraj Haga: "Sud koji je na optuženičku klupu doveo Slobodana Miloševića..."
Kaže da je Tadić tada ostao kod njega na večeri, sve dok nije pozvao lično predsednik Srbije i konačno potvrdio: "Imamo ga, imamo Karadžića".
Prema njegovim rečima, nakon te vesti, raspoloženje u njegovoj kancelariji je bilo "neverovatno emocionalno", a pojedini državni tužioci koji su godinama gonili Karadžića nisu mogli da suzdrže suze.
Bramerc je priznao da su, u vreme kada, doduše, on još nije bio na funkciji, istražitelji znali da se Karadžić i (Ratko) Mladić neometano kreću, ali "da su pretpostavljeni razmišljali da moraju da čuvaju mir i da ne smeju da hapse narodne heroje".
Kao najneprijatnijeg optuženog on je označio Vojislava Šešelja, koji se sam branio, pa je samim tim imao pristup mnogim dokumentima, a istovremeno je objavljivao knjige u kojima su se pojavljivala imena zaštićenih svedoka.
- Posledica je bila: masivno uticanje na svedoke. Ima svedoka koji su ga ranije teretili, ali nisu ponovili svoje iskaze i pred sudom. Tako se suđenje nažalost završilo oslobađanjem - rekao je Bramerc.
Bramerc je ponovio da ne razume zbog čega je Žalbeno veće Tribunala oslobodilo Momčila Perišića i Antu Gotovinu, da je imao dosta, 25 do 30 susreta sa majkama iz Srebrenice i da je privilegija raditi nešto što može da ima pozitivne posledice.
Bramerc je rekao i da se jednom godišnje sastaje sa tužiocima drugih tribunala UN ali da tom prilikom ne razgovaraju o detaljima slučajeva koje vode.
- Ja to zovem terapijskim razgovorima. Kao glavni tužilac ste zapravo vrlo sami. U početku sam imao 500 saradnika, ali i pored toga je čovek nekako usamljen u prostoru - zajključio je Bramerc.