Penzioni sistem puca, građani već strahuju

"Ne želimo više da imamo 200.000 ljudi koji imaju penziju manju od 1.000 kuna (oko 135 evra), niti da je svaki treći stanovnik stariji od 65 godina u zoni siromaštva, niti da je 52 odsto penzija ispod linije siromaštva", rekla je Jasna Petrović iz Sindikata umirovljenika.

Poražavajuća statistika još je gora kada se uzme u obzir da su Hrvati među najstarijom populacijom u Evropi. Čak 19,2 odsto stanovnika starije je od 65, a broj penzionera veći je od milion i 200.000. Prosečna penzija iznosi 3.400 kuna. Odnos penzionera i radnika sve se više izjednačava, a na penzije svake godine odlazi 36,8 milijardi kuna. 

Realni sektor servisira i penzije, a i 400.000 zaposlenih u državnoj službi, ističu ekonomisti. Rešenje vide u otvaranju novih radnih mesta. 

"Trebalo bi da podignemo zaposlenost na evropski nivo, s milion i 400 na milion i 700.000. Od tih 300.000, ni 30.000 ih ne bi trebalo da bude u javnom sektoru i onda bi bilo lakše i izdržljivije finansirati javni sektor, državni sektor, pa u svemu tome i penzioni sektor", smatra ekonomista Ljubo Jurčić. 

Kako sada stvari stoje, Vlada bi, pod pritiscima Brisela, rešenje mogla da potražiti u podizanju granice za penzionere na 67 godina. A oni kojima je ostalo još tridesetak godina rada, pre nego što ostvare uslove za penziju, nisu optimistični. 

"Ljudi se boje penzije zato što znaju kako stvari stoje. Očekuju da to neće biti dovoljno da se može normalno živeti", rekao je Miro iz Zagreba.