Ko su Evropljani "druge klase"?
"Oni ne razumeju naše probleme"
Mnogi stanovnici srednje Evrope čvrsto su uvereni da su tretirani Evropljani "drugog reda", čemu doprinosi i insceniranje prve posete stranoj zemlji novog poljskog premijera Mateuša Moravjeckog. Put ga je vodio upravo u Budimpeštu.
Tamo je izgovorio velike reči. Sa naslovom "Poljska nije propala sve dok mi živimo" - citat iz poljske nacionalne himne - Viktor Orban je na Fejsbuk postavio video snimak povodom te posete. Tu govori o tome kako srednja Evropa danas sjajno funkcioniše. U vreme pristupa tih zemalja EU (2004) niko nije verovao da će za njih danas moći da se kaže da su "motor EU".
Tim tonom izveštavaju mediji bliski poljskoj vladajućoj stranci "Pravo i pravda". Tih dana i uticajna Gazeta Polska objavljuje komentar: "Države takozvane stare EU ne razumeju probleme i interese srednje i istočne Evrope. Zato Poljska mora da stvori savez prijateljskih zemalja koji će biti u stanju da naglasi te probleme i interese".
Jer EU je neka vrsta veze, sa ugovorima, koji su okvir za zajednički život, ali pre svega veza sa osećajima stanovnika kontinenta, koji veruju da između njih postoji emocionalna i svetonazorna povezanost.
Kad se pogrešne reči izgovore u pogrešno vreme...
Da li "Henkel" ili "Unilever" zaista svesno na srednjoevropsko tržište šalju proizvode slabijeg kvaliteta? To ostaje otvoreno. Moguće da tako nešto ne može da se dokaže. Kao ni da politika Berlina ili Pariza ide na štetu srednje Evrope.
U jednoj srećnoj vezi se međutim ne radi toliko o tome ko je u pravu. Ljudi artikulišu svoje potrebe, sluša se šta druga strana ima da kaže i nastoji se da želje svih budu ispunjenje.
U mnogim evropskim medijima i političkim govorima troše se hiljade reči na izveštavanje o jačanju desnice u Poljskoj i drugde. Iskreno govoreći, zaista sam sit toga: kukanja, držanja lekcija, negodovanja, polarizacije i na kraju širenja neprijateljstava…
Empatija može da izleči negativna osećanja. Ali kada se pogrešne reči izgovore u pogrešno vreme, veze pucaju. Od onih koji su se voleli nastaju neprijatelji i onda više nema reči koja nešto može da promeni, zaključuje poljski pisac Stanislav Štrasburger.