Šta se dešava sa džinovskom rupom u ozonskom omotaču?

Početkom osamdesetih godina prošlog veka naučnici su otkrili da sprejevi za kosu, rashladne stvari i druge hemikalije oslobađaju materije koje mogu da oštete i na kraju unište ozon. 

Naime, hlorofluorougljenici (CFC) na kraju svog puta nailaze na molekule ozona, a sunčevo zračenje oslobađa hlorni gas iz CFC-a. Pod uticajem hlora molekuli ozona se raspadaju, a od njih ponovo nastaju obični molekuli kiseonika. Na taj način se uništava ozonski omotač. 

Otvorena ozonska rupa izazvala je globalni alarm, a na kraju je 1987. godine svaka nacija na svetu potpisala Montrealski protokol kojim se obavezala na smanjenje upotrebe freona za 50 odsto. Ovaj ugovor se smatra najuspešnijim sporazumom o zaštiti okoline u istoriji, a postoje i dokazi da su rezultati ovog ugovora veoma uspešni. 

Koristeći satelitske podatke od 2005. do 2016. godine, naučnici NASA-e utvrdili su da se nivo hlora u ozonskom omotaču smanjuje za gotovo 1 odsto svake godine. 

Ovo je prvi put da su naučnici bili u stanju da izmere hemijski sastav unutar ozonske rupe i posmatraju smanjenje oštećenja ozonskog omotača. Ovo je dobra vest za čovečanstvo, ali naučnici naglašavaju da je potrebno da prođu decenije da ozonska rupa u potpunosti nestane. 

- Hlorofluorougljenici (CFC) mogu da žive od 50 do 100 godina i dugo se zadržavaju u atmosferi. Stoga, kada je reč o ozonskoj rupi ona će se smanjivati do 2080. godine, a i tada će postojati mala rupa - rekla je En Daglas, naučnik i koautorka studije. 

Rezultati su objavljeni 4. januara u naučnom časopisu Geophysical Research Letters. 

Podsećamo, Ozonska rupa je bila najveća 2000. godine kada je bila široka oko 30 miliona kvadratnih kilometara.