Sada se lakše diše
Dug put do zabitog Stupa, sela na 1.700 metara nadmorske visine, "izgubljenog" na granici Srbije i Crne Gore, prevalili smo da bi Mihriji i njenim sinovima Ernesu (15) i Enesu (13) uručili novogodišnje donacije koje su im "iz dalekog sveta" poslali čitaoci "Vesti".
Ovoga puta Mihriji smo uručili 450 evra, 350 od Hama Balića iz Luksemburga i 100 evra od Fatmira Beširevića iz Nemačke, ali i novopristiglih 250 australijskih dolara plemenite Ane iz Kanbere.
- Čim sam vas ugledala, znala sam da mi nosite neku dobru vest i neku vrednu donaciju. Baš sam se prijatno iznenadila. Bili ste nam u poseti krajem decembra, zbog čega sam mislila da ću čekati duže neku novu pomoć. Divno, i hvala vam. Bar za neko vreme bićemo zbrinuti - rekla nam je pri ponovnom susretu hrabra Mihrija.
Naglašava da je čitaoci "Vesti", odnosno dobri ljudi iz celog sveta održavaju u životu i da uz njihovu pomoć školuje sinove.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Hvala im do neba. Verovatno su u "Vestima" ili na Hidovom portalu videli kako živimo i odlučili da nam pomognu. Mnogo puta u poslednjih pet-šest godina stizala nam je ovakva pomoć. Najviše od naših Sandžaklija rasutih širom Evrope, ali i od drugih dobrih ljudi iz celog sveta. Pomažu nam ljudi svih vera i nacija, Bošnjaci, Srbi, Crnogorci, Albanci, čak smo donacije dobijali i od nekih Amerikanaca. Srećni smo što naši dobrotvori ne gledaju i ne pitaju ko smo i šta smo, već se samo rukovode našom mukom i sirotinjom. Šta bi mi bez njih? Daće Bog da Ernes i Enes odrastu, krenu i oni u Evropu i budu u prilici da pomognu ljudima u nevolji - kaže Mihrija.
Objašnjava i kako će potrošiti pristigle donacije, zna šta je najvažnije i najpreče.
- Prvo ćemo obnoviti zalihe brašna i drugih namirnica. Vratićemo novac (100 evra) koji smo pozajmili da bi kravi i kozama kupili seno, a platićemo Enesu kiriju za stan u Rožajama gde pohađa srednju tehničku školu. Biće dovoljno i da platimo dug za struju, a nešto ćemo ostaviti i za ne daj Bože. Da nam se nađe u nevolji - ističe Mihrija.
Njena životna priča "za roman". Kao deveto dete u presiromašnoj porodici sa nepunih 18 godina udala se za Abdulaha Murića od nje starijeg više od 50 godina.
Nakon što su dobili dvoje dece Abdulah se teško razboleo, a pre tri godine se šlogirao i pao u postelju.
U svoj sirotinji i bedi, bez ikakvih primanja, Mihrija je, boreći se kao lav, podjednako brinula o bolesnom suprugu i maloletnim sinovima. Važi za jednog od najboljih drvoseča u ovom kraju, spremna je da radi i najteže muške poslove.
Nakon što joj je prošlog leta suprug preminuo sama brine o svojim sinovima, a u toj brizi joj i te kako pomažu i brojni naši čitaoci.
Proširila stado
Uz pomoć Hida Muratovića i čitalaca "Vesti" Mihrija je kupila kravu i kozu. Sada je proširila stado, pa ima još i tele i tri koze. Kupila je i motornu testeru kojom prehranjuje porodicu. Svaki dinar pametno troši, ali i ulaže, kako se ne bi našli u situaciji da gladuju.
- Imamo mleko i mlečne proizvode u izobilju, a kada smo se prvi put sreli sa Hidom i reporterom "Vesti" nismo imali ništa i bukvalno smo gladovali. Hvala Bogu što nas je pogledao, hvala Hidu, "Vestima" i dobrim ljudima koji nam pomažu - poručuje Mihrija.