Marmelada za slobodu
Gornja sala ponovo je bila puna slatkiša, šalova i raspoloženog naroda koji ove praznike u Hanoveru slavi već više decenija.
Vezivanje je počelo odmah posle liturgije, a majke i deca, sveštenika Pejića čekali su u redu pred vratima bogomolje. Budući da im se učinilo da ga već dugo čekaju, došlo je do bojazni da možda nije "kliznuo" na neka sporedna vrata, pa su se i razišli. To se na sreću nije dogodilo, a kad se na vratima pojavio s pune dve torbe poklona red se ponovo stvorio.
I kad je sveštenik počeo da vadi tegle sa marmeladom koju je sam pravio od jagoda i malina, dugo čekanje brzo je zaboravljeno. Naravno, bilo je i slatkiša, a đaci su dobili i i Male molitvenike.
Najagilniji zavezivači bile su žene (Mira, Brankica, Ilinka,Svetlana,Ljiljana, Cvijeta, Jasna, Vesna, Dobrila), i ona, najmanja deca.
Među mladima" najvredniji" bili su Milan Cvetanović, Maksim Jovanović i Milan Ot sa sestrom Danom i grupom devojčica njihovog uzrasta.
Dinići nisu pobegli
Duško Dinić koji je došao sa suprugom Svetlanom i mlađim sinom Danijelom jeste bio velika "žrtva", ali je prvi i otišao.
- Nije bre, da bežim, već moram da idem na proslavu krštenja deteta. Ivica i Marija Stošić krstili su sina Vasilija, i evo Vasilijina baka Goca vezala je mog sina Danijela i sada svi moramo da idemo - objasnio je Duško pokazujući torbu u kojoj je ostalo još puno nepodeljenih slatkiša.
Prva i najveća žrtva bio je Duško Dinić, a "ceh su platili" Rade Cvetanović i Zoran Milenković. Oko njih se bura nije stišavala.
Nakon sat i nešto, očevi su uz kafu i kolače mogli da odahnu, i da raspoloženi idu na pripremanje dočeka kalendarske Nove godine.
Liturgiju su služili sveštenik Milan Pejić i đakon Slavko Bosančić, a "muški" praznik obogatili su i mnogi vernici iz drugih mesta.