Blerov "tink tenk": Populizam raste u Evropi, spominje se i Srbija

Takozvani "tink tenk" je naveo da posebno na istoku kontinenta "populističke partije" preuzimaju vlast, a u tom kontekstu je spomenuta i Srbija.

Kako se navodi, udeo glasova koje su populističke partije sa obe strane političkog spektra osvojile se utrostručio od 2000. godine, sa 8,5 odsto na 24,1 odsto.

Istovremeno, broj zemalja u Evropi u kojima populističke partije učestvuju u vlasti se udvostručio sa sedam na 14, što je stvorilo "populistički pojas bez presedana" od Baltika do Egejskog mora.

Blerov institut upozorava da će se taj trend nastaviti ukoliko umerene političke partije ne budu pornašle način da se suprotstave privlačnošću populista. 

Izveštaj definiše populističkim partije i političare koji "tvrde da predstavljaju pravi izraz volje ujedinjenog slobodnog naroda protiv domaćih elita, stranih migranata ili etničkih, religijskih ili seksualnih manjina". 

Kako se navodi, njih karakterišu česti napadi na nezavisne institucije, medije i pravosuđe, podrška žestokoj kontroli imigracije i protekcionističke ekonomske politike. 

"Najjači su na istoku Evrope gde su deo vlasti u sedam zemalja - Bosni, Bugarskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Srbiji i Slovačkoj, dok su populističke partije manjinski partneri u vladama još dve zemlje, a glavna opozicija u tri", navodi se u izveštaju. 

Posebno se ističu vladajuća partija u Poljskoj Pravo i pravda, kao i mađarski Fides Viktora Orbana, dve "bratske" partije i potencijalni izvor potresa u Evropskoj uniji. 

"Oni ističu nacionalizam baziran na zemlji, krvi i kulturi, zauzimaju čvrst stav prema imigraciji i počeli su da razaraju demokratske institucije, slobodne medije i nezavisno sudstvo", navodi se u izveštaju. 

Kako ističe Blerov institut, te stranke "uglavnom rade u okviru slova zakona i privlače široku podršku", ali su na duže staze "zaslužni" za uništavanje institucija čiji je zadatak da čuvaju demokratiju. 

Ističe se da su na istoku Evrope populisti desničari, dok je na jugu i zapadu to uloga levičara - Sirize u Grčkoj i Podemosa u Španiji. 

"Godina u kojoj su populisti zauzeli scenu bila je 2016, ali je trend počeo još ranije. Vidimo veliku političku transformaciju koja je dugoročna, a koja je nošena ekonomskom nesigurnošću, protivljenju imigraciji i ideji o multietničkim društvima", navodi se u izveštaju. 

Takođe, kao važan faktor ističe se "lakoća komuniciranja" u eri digitalnih i društvenih medija.