Šta čeka Zapadni Balkan kad Bugari preuzmu čelo EU?
Navodi se da je predsedavanje EU za Bugarsku bez sumnje veliki izazov. Pregovori o "bregzitu", diskusije o zajedničkoj izbegličkoj i migrantskoj politici, priprema finansijskog okvira za period od 2020. godine - samo su tri teška zadatka.
Dojče vele navodi da se Sofija potrudila da nađe i svoju temu koju će isticati tokom šestomesečnog predsedavanja EU, a to je evropska budućnost Zapadnog Balkana, gde bi Bugarska mogla da bude dragoceni posrednik. Planira se čak i održavanje vanrednog samita EU za 17. maj 2018. godine.
Veruju u Evropsku uniju
Prema podacima agencije "Galup internešenel", 62 odsto Bugara veruje u EU - porast za 12 odsto u odnosu na decembar 2016. godine. Isto tako, 55 odsto građana veruje da će Sofija uspešno obaviti predsedavanje EU. Bugari takođe veruju da će im predsedavanje doneti i dodatni bonus za pristup Šengenu i evrozoni.
Dojče vele navodi da stručnjaci ocenjuju da pristup Šengenu nije sporan, dok je pristup evrozoni i dalje pod znakom pitanja, pošto Bugarska, doduše, može da se pohvali veoma dobrim ekonomskim napretkom, ali nema veliku podršku u evrozoni.
- Bugarska će se snažno založiti za Zapadni Balkan i za politiku proširenja i integracije. Za to ima dobre preduslove kroz svoje bilateralne odnose u regionu - izjavio je za Dojče vele nemački socijaldemokrata Gernot Erler, bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i predsednik Nemačko-bugarskog foruma.
Nemački međunarodni radio navodi da je bivši predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering, nezvanično glavni savetnik bugarske vlade u vezi sa njenim predsedavanjem EU, ipak oprezan.
Prema njegovom mišljenju, poruka bi trebalo da glasi: "Ne možete brzo da postanete članice, morate da se reformišete, morate da suzbijete korupciju i uspostavite vladavinu prava. Zauzvrat, u pojedinim oblastima, kao što su smanjenje rominga ili pitanje digitalizacije, možda možete biti tretirane kao druge zemlje EU".
Navodi se da je ministarka Liljana Pavlova, nadležna za bugarsko predsedavanje EU, predstavila program predsedavanja, kako u bugarskom tako i u Evropskom parlamentu. Osim evropske perspektive za Zapadni Balkan, Pavlova se fokusirala na budućnost mladih, što je direktno povezano sa budućim budžetom za 2020. godinu i "bregzitom“, bezbednost i stabilnost, s obzirom na izbeglice i migraciju, zatim zajedničku evropsku odbranu i privredni rast, kao i jedinstveno evropsko digitalno tržište.
Dojče vele navodi da su se pritom prioriteti koji su bili postavljeni značajno menjali. Pre svega zato što je bugarska vlada prvobitno istaknute ciljeve izmenila nakon usaglašavanja sa institucijama EU i realnošću. Navodi se da je u međuvremenu Sofiji postalo jasno da će za vreme predsedavanja više imati ulogu da koordinira nego da vodi, kao i da će se veliki problemi poput bregzita i izbeglica rešavati posredovanjem Bugarske, a ne pod njenim vođstvom.
Prema analizi lista, kada je reč o migraciji, Sofija će pokušati da otkloni razlike između zapadne i istočne Evrope i tražiti konsenzus pre nego što u julu 2018. predsedavanje preuzme Austrija, jer Beč se, kao što je poznato, zalaže za znatno strožu migrantsku politiku.
Navodi se da se, kada je reč o "bregzitu", pregovarač EU Mišel Barnije i bugarski premijer Bojko Borisov nadaju da bi za vreme bugarskog predsedavanja mogao da se postigne veliki napredak.
- Neophodni su veliki zajednički napori, pošto je odvajanje Velike Britanije od EU težak proces i zato što će u budžetu EU biti deset milijardi evra manje nego što ih je danas - izjavio je Borisov.
Dojče vele podseća da je Barnije ocenio da je Bugarska dobro pripremljena za predsedavanje EU i zahvalio za bugarski angažman za nastavak pregovora o "bregzitu".
Bugarska ne može da bude uzor
Za Johanu Dajmel iz Društva za jugoistočnu Evropu u Minhenu, to što zemlja koja je još uvek pod monitoringom EU preuzima njeno predsedavanje, predstavlja „novum“. Ona za „Dojče vele“ navodi da je poslednji izveštaj o Bugarskoj u okviru Mehanizma zaštite i provere za nju „veoma alarmantan“.
- Reč je o direktnom napadu na nezavisnost sudstva, potkopavanju nezavisnosti sudija, pa čak i protivustavnim zakonima - ocenila je Dajmelova.
Ona je dodala da, s obzirom na to, "Bugarska ne može da bude uzor“.
- Ukoliko takvi elementarni deficiti postoje, kako onda motivisati zemlje Zapadnog Balkana za reforme u oblasti pravosuđa i vladavine prava, za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala - upitala je Dajmelova.
Podsetila je i na "veoma sumnjivu situaciju sa medijima u Bugarskoj“.
- Da li je Bugarska pravi predsedavajući EU da se bavi tim pitanjima i stavlja ih na dnevni red? Sumnjam u to“, zaključila je ona.
Ksenofobi, nacionalisti i protekcionisti
Dojče vele navodi da se sumnje u sposobnost Bugarske da uspešno vodi EU iznose i iz drugih razloga, uključujući to što su u bugarskoj vladi zastupljeni i ultranacionalisti iz saveza "Ujedinjene patriote“.
Za Danijela Kadika, iz Fondacije Fridrih-Nauman koja je bliska nemačkim liberalima, to je problematično.
- Poznati ksenofobi, nacionalisti i protekcionisti, postaće predsednici raznih saveta. Poput potpredsednika Vlade Valerija Simeonova, koji ne skriva mržnju prema manjinama, kada za Rome javno kaže da su "divlji majmuni" - naveo je Kadik.
Petering ipak očekuje da će bugarskom premijeru Borisovu poći za rukom da disciplinuje koalicionog partnera, "kako bi mogao da nastavi proevropski kurs", a Dojče vele navodi da on u tome može da se osloni na većinu stanovništva.