Kako je pauziran I sv. rat da bi vojske zajedno proslavile Božić?
Ipak, jedne večeri vojske Francuske i Britanije, s jedne, i Nemačke, s druge strane – spustile su nakratko svoje oružje kako bi zajedno proslavile Božić.
Veliki rat je trebalo da bude gotov do Božića 1914. godine, ali pet meseci nakon što je počeo na frontu je i dalje bilo napeto. Tako je hiljade vojnika sa obe strane širom zapadne linije fronta Božić dočekalo u svojim rovovima. Međutim, onda je počelo da se dešava nešto vrlo neobično. Ubrzo su svi borci na frontu počeli da napuštaju svoje rovove bez oružja kako bi se sreli sa neprijateljskim vojnicima na ničijoj zemlji.
Ono što je usledilo bila je neverovatna epizoda humanosti – neprijatelji koji su se do pre nekoliko minuta klali sada su pričali, pevali i jeli zajedno kao pravi prijatelji.
U pismima svojim voljenima vojnici su opisivali kako je došlo do spontanog primirja.
"Tokom božićnog dana naši saveznici su postavili stolove između rovova i proveli smo srećne trenutke zajedno. Razmenili smo suvenire i predstavili jedne druge. Ovo je bio neverovatan Božić i došao sam do zaključka da ne želim da ga provedem u rovu" napisao je jedan britanski vojnik.
Nakon što su sklopili primirje za pet minuta ničpija zemlja je bila puna Nemaca i Škota koji su razmenjivali cigarete i ostale male, ali luksuzne sitnice. U nekim delovima su se održale i fudbalske utakmice, u ekipama baš kao i onim ratnim, ali i izmešanim timovima.
"Poljaci su imali fudbalski meč sa Nemcima koji su ih tukli 3-2" naveo je jedan pisar iz Kraljevskog vojnog medicinskog korpusa u pismu prijatelju iz Londona.
Tog dana vojnici sa obe strane su dobili priliku da sahrane one koji su ubijeni uz sve religijske obrede kao da su u crkvi.
Možda najbolji način da se sumira spontano okupljanje i lepota božićnog duha koja je uspela da pomiri zaraćene strane jeste pismo koje je objavio “Karlajl džornal" (Carlisle Journal) 5. januara 1915. godine:
"Sav ovaj govor mržnje, pucanje jednih na druge i bes koji je eksalirao od početka uspeo je da obuzda niko drugi nego božićni duh. Bila je to divna nada za budući mir dve velike nacije koje se mrze. A neprijatelji se retko mrze, s jedne strane obećavaju večnu mržnju i osvetu, a za Božić odlažu svoje oružje, razmenjuju cigarete i žele jedni drugima sreću."
Nažalost, vrhovni komandanti zaraćenih strana nisu odobrili ovu akciju. Neke jedinice bile su kažnjene ili prebačene na druge linije fronta, a nijedna ovakva akcija spontanog božićnog primirja nije se više ponovila ni u jednom ratu.
Vek kasnije britanski i nemački vojnici i dalje imaju priliku da igraju fudbal zajedno za Božić, ali sada kao saveznici.