Ustavna kriza koštala milione
Do ovog trenutka, devet federalnih političara bilo je prisiljeno da napusti Parlament i propusti finalno zasedanje u parlamentarnoj godini.
Obe strane traže da se još slučajeva nađe na Vrhovnom sudu, ali se energično ne slažu u tome koji od članova parlamenta još treba da odgovori na pitanje - čiji je u stvari, državljanin.
Laburisti su inače dobrovoljno prijavili još dvoje svojih političara - Dejvida Finija i Kati Galager, pod rastućim pritiskom Turnbulove vlade.
Poslanik Fini je deo mnogo veće grupe članova parlamenta pred koje se postavlja pitanje dvojnog državljanstva zato što nisu mogli da predoče dokumente kojima bi dokazali svoj status.
Laburisti su pokušali da na dnevni red ubace tačku sa predlogom da se devet članova parlamenta pošalju pred Vrhovni sud, ali su tesno izgubili.
Taj predlog sadržao je imena četvoro laburista, četiri poslanika koalicije, kao i Rebeke Šarki koja je član Tima Nika Ksenofona.
I ona je glasala za ovaj predlog. Ukupno su 73 glasa bila "za", a isto toliko "protiv", ali je presudio glas predsedavajućeg, liberala Tonija Smita koji je glasao "protiv".
Umesto toga, samo laburista Dejvid Fini upućen je na Vrhovni sud jer nije mogao da nađe papire da se odrekao engleskog državljanstva.
Menadžer za poslove opozicije Toni Burke, koji je predlagao ovu ideju, kaže da postojeće sumnje u vezi sa državljanstvom mogu najbolje da se reše pred Vrhovnim sudom.
Veruju u sud
Laburisti tvrde da četvoro njihovih poslanika ima solidnu pravnu osnovu da ih Vrhovni sud ne izbaci iz parlamenta.
Koalicija, međutim, izražava slično uverenje kada je reč o njenim članovima.
- Dajte da ne dođemo u situaciju u kojoj svi sedimo ovde (u parlamentu) i pretvaramo se da smo sudije Vrhovnog suda - mi to nismo -rekao je na zasedanju.
Međutim, liberali ne dopuštaju odlučivanje "u paketu", već smatraju da Donji dom treba da se izjasni o svakom članu parlamenta sa spornim državljanstvo i da li treba ili ne da se nađe pred Vrhovnim sudom.
Nije čudno da ovako nastupaju jer je danas odnos snaga takav da "manjak" svakog člana koalicije bio i manjak - vlade sa minimalnom većinom.
Ovo je inače drugi po redu veliki talas dilema u vezi s dvojnim državljanstvom (deo pod znakom pitanja već je rešavan, uz ostalo dopunskim izborima).
Obnavljanje poziva da celo stanje analizira do kraja izazvao je upravo objavljeni registar parlametarnih državljanstava u kome su podaci o svim dokumentima o tome svakog federalnog političara.
Tu se ispostavilo da jedan broj njih nije bio u stanju da predoči konkretne i dokumentovane dokaze da su se odrekli stranog državljanstva ili da barem, u nedeljama posle federalnih izbora, nisu dobili formalan odgovor na vlastiti zahtev o odricanju od takvog državljanstva.
Šta će se dešavati dalje, videćemo u 2018.