Srcem igramo za dobrotvora

- Uložio je ovaj uspešni biznismen, koji je iz Srbije "u opancima" otišao odmah posle Drugog svetskog rata, u rodni kraj više miliona evra: pomogao je najpre svojim rođacima i komšijama u zasoeku Pope i mesnoj zajednici Kovače, gradio je puteve i cekve, dom kulture i vrtić u Jošaničkoj Banji, opremio najsavremenijom medicinskom opremom Klinički centar Studenica u Kraljevu, izgradio most preko Ibra u ovom gradu i još mngo toga...

Pomogao je Milomir i da se u Jošaničkoj Banji osnuje Kulturno-umetničko društvo koje danas nosi njegovo ime....

Deca neguju korene

- Osnovani smo 2001. godine i sve do 2007. godine bili smo školska folklorna sekcija.. Nismo imali nošnju, vežbali smo u školskom hodniku, nastupali po kafanama i na otvorenom...Potkopaonička deca počela da se "truju" raznim porocima sa Zapada, da se udaljavaju od svoje vere, tradicije i kulture, da zapostavljaju našu narodnu igru i pesmu... Tada smo se pismom za pomoć obratili Milomiru...Ideja nam je bila da u Jošaničkoj Banji izgradimo Dom kulture sa obdaništem koji će okupljati svu decu iz sela u podnožju planine sa ciljem da zdravo rastu, da se druže, zabavljaju i da neguju ono što je srpsko i naše. Puno nam je tada dobrom preporukom pomogao i Milomirov sinovac Radoje Glavčić preko koga se realizuju sve donacije iz daleke Kanade - priča Dragan Sekulić Sekula, predsednik KUD-a "Milomir Glavčić" u Jošaničkoj Banji.

Članovi i đaci

- Prvo smo dobili narodnu nošnju, a potom i Dom kulture sa obdaništem u koji je Milomir uložio oko 300.000 evra, dobili smo uslove kakve niko u ovom kraju nema i rezultat je brzo stigao. Danas smo jedno od najpoznatijih kulturno-umetničkih društava od Raške do Kraljeva, imamo 120 članova svih uzrasta, ponosni, sa slikom našeg dobrotvora, nastupali smo širom Srbije, u Makedoniji, Bugarskoj, Republici Srpskoj, Švajcarskoj, Austriji, Italiji... Pod vođstvom našeg umetničkog rukovodioca Srećka Pavlovića izvodimo narodne igre ovog kraja, skoro svaki đak osnovne škole u Jošaničkoj Banji član je i našeg KUD-a, svi naši bivši članovi koji su sada studenti širom Srbije takođe su stalno sa nama i uz nas - naglašava Sekulić.

U KUD-u "Milomir Glavčić" kažu da su presrećni i da su postigli gotovo sve što su želeli... Ipak, imaju jednu neostvarenu želju: da zaigraju pred svojim dobrotvorom, da ga zagrle i da mu se lično zahvale....

Duša veća od planine

- Na žalost, Milomir nikada nije došao u rodni kraj koji toliko voli. Čuli smo da je izuzetan čovek, duša velika, veća od našeg Kopaonika. Godine su ga pristige, a i zdravlje mu je popustio.. Male su šanse da će doći i videti sve šta nam je izgradio. No, nikad se ne zna, možda nam bane jednoga dana i usreći nas, možda i mi nađemo neke pare pa otputujemo da igre iz Jošanička Banje, doline Ibra i podnožja Kopanika zaigramo i ispod Nijagarinih vodopada, gde naš Milomir živi - naglašava Sekulić.