Srbin selektor "crnih antilopa"
Zemlja u kojoj je radio i, nažalost, izgubio život Gojko Zec, oduvek je privlačila naše stručnjake, ali na klupskom nivou. Radili su Ljubinko Drulović i Ljubomir Ristovski, ali Vasiljević je sve nadmašio.
Doskorašnji trener Javor Matisa oberučke je prihvatio izazov.
- Najpre, pozdrav čitaocima "Vesti" iz daleke Luande. Gledao sam selekciju Angole, ali ne uživo. Video sam ih na delu na nekoliko prijateljskih utakmica: Južna Afrika, Mozambik, Malavi i u Kupu afričkih nacija protiv Burkine Faso. Probaćemo da što pre stvorimo sistem kako bismo se kvalifikovali za Kup afričkih nacija i naredni Mondijal u Kataru 2022. godine. To su prioriteti.
Angola, kao bivša kolonija, gravitira ka Portugalu, pa zbog toga najbolji igrači najčešće evropsku karijeru počinju da grade na zapadu Pirinejskog poluostrva. Mladi srpski trener potpisao je ugovor na dve godine, a glavni cilj biće povratak "crnih antilopa" u vrh afričkog fudbala. Nasledio je Brazilca Beta Bjankija.
- Srećan sam što sam došao u Angolu, jer sam već mogao da se uverim koliko ovde narod voli fudbal i reprezentaciju. Na raspolaganju mi je dosta mladih i kvalitetnih igrača. Nemam pritisak iz Saveza. Angola je 2006. godine bila učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj, igrali su finale Kupa afričkih nacija 2011. i važila je za jednu od najjačih ekipa na kontinentu, ali onda se negde nit prekinula. Izgubljen je kontinuitet, pa ćemo morati da ga gradimo iz početka. Prva prilika je šampionat afričkih nacija u Maroku od 13. januara do 4. februara - kaže Srđan Vasiljević.
Saradnici iz Srbije
Sigurno veliki izazov?
- Takmičenje koje nas očekuje je CAN, njihovo prvenstvo bez igrača koji igraju van granica Angole. Prvu utakmicu igramo protiv Burkine Faso 16. januara pa četiri dana kasnije protiv Kameruna i 24. januara protiv Konga, kada se i završava grupna faza. U martu nemamo takmičarskih utakmica, ali ćemo odigrati dve prijateljske. Još uvek se traže rivali. U septembru se nastavlja CAN, gde igramo sa Bocvanom u Angoli, i tu imaju pravo da igraju igrači iz inostranstva.
Ko čini stručni štab?
- Čine ga tri domaća trenera, a od Srba sa mnom je Miroslav Maksimović, koji u Angoli radi već pet godina. Vodio je Petrol Atletiko. Sa nama je i dobro poznati Saša Nikolić, uspešni trener brojnih srpskih klubova.
Trenerski gen
Vasiljević se još za igračkih dana opredelio za trenerski poziv.
- Voleo sam da posle treninga analiziram šta rade moji fudbalski učitelji. Beležio sam sve što mi se činilo važnim. Nije mi puno trebalo da uvidim da posedujem trenerski gen. Tokom 2005. počeo sam da se školujem u FSS-u kako bih dobio licencu. Prethodno sam završio DIF i uporedo počeo da radim. Najpre u Sinđeliću, sa kojim sam prešao u viši rang, pa Javor, Smederevo, Čukarički, BSK Borča, bio sam pomoćnik Ratomiru Dujkoviću u mladoj reprezentaciji, kasnije i Vladimiru - Pižonu Petroviću i Radovanu Ćurčiću u A timu. Posebno mi prija naimenovanje za direktora Omladinske škole Crvene zvezde. Još jedna avantura u Ivanjici i - Angola!
Preliminarni spisak
Vasiljević je već odredio 29 fudbalera za naredno takmičenje u Maroku. Promena selektora nije teško pala reprezentativcima Angole.
- Sada je najvažnija stabilizacija tima - kaže iskusni golman Rui Žorž. - Nije važna promena selektora. Naš pobednički duh glavni je preduslov uspeha u grupnoj fazi.
Predan i istrajan rad Vasiljeviću se isplatio u najboljim trenerskim godinama.
- Daleko od toga da je trenerski posao lak. Ima puno problema, negativnosti, nerazjašnjenih situacija i odnosa. Bitno da trener ima ambiciju, motiv i posvećenost. Posao se mora voleti ukoliko želite uspeh. Treba biti strpljiv i sačekati svojih pet minuta da pokažeš šta znaš.
Prvi koraci
Prve fudbalske lekcije bivši direktor Omladinske škole Crvene zvezde dobio je na terenima Rada u periodu od 1983. do 1985. godine, posle čega je prešao u Ljutice Bogdana, gde je ostao do 1993. godine.
Bio je član čuvene omladinske generacije crveno-belih koju je trenirao Steva Ostojić i u kojoj su, između ostalih, bili Zvonko Milojević, Ivan Adžić, Zoran Jovičić, Petar Puača, Momir Mileta, Predrag Đorđević...
Zecova tragedija
Retki su treneri u Srbiji koji su imali tu čast da treniraju oba večita rivala. Jedan od takvih bio je Gojko Zec, koji je jedini trener koji je sa klupe predvodio tri najveća beogradska tima - Zvezdu, Partizan i OFK Beograd.
Na tragičan način izgubio je život 3. novembra 1995. Ubijen je u Angoli, u glavnom gradu Luandi, od strane još uvek nepoznatih kriminalaca.
Motiv i počinioci nikada nisu otkriveni, a pretpostavka je da je Zec bio u pogrešnom vremenu na pogrešnom mestu, pošto je radio u ovoj afričkoj državi u nestabilno vreme, kada je u toku bio građanski rat. Prema navodima, Zeca su ugušili maramom u sobi hotela u kojem je živeo, a istraga nikada nije dala rezultata, pa je ovo ubistvo ostalo nerazjašnjeno dve decenije kasnije.
Kaljenje
Vasiljević je potpisao profesionalni ugovor sa Zvezdom, ali je morao na kaljenje u Radnički sa Novog Beograda.
Tada se takmičio u Drugoj ligi stare Jugoslavije.
Igrao je na poziciji štopera, bez mane i straha. Kasnije je nosio dresove čačanskog Borca, Obilića i Rada.
Vratio se u Borac, posle čega je dve sezone nosio dres Sartida, odakle je krenuo u pečalbu. Prvo u Dinamo iz Bukurešta, a onda u Kairat iz Kazahstana.
Zvezda u srcu
Vasiljević je bio i ostao "vojnik" Crvene zvezde.
- Poziv za rad u Omladinskoj školi dobio sam u periodu dok sam bio asistent Radovana Ćurčića, v.d. selektora reprezentacije i razgovor je kratko trajao, jer je Zvezda bila i ostala moj klub i ponudu sam prihvatio bez razmišljanja. Od početka sam imao veliku pomoć Dragana Džajića koji savršeno poznaje filozofiju Zvezde iz nekih prošlih vremena. Ponosan sam na sve ono što smo uradili u tri godine.
Posebno je ponosan na činjenicu da je potpisao čak 11 profesionalnih ugovora sa najtalentovanijim igračima iz omladinske škole i preko 20 stipendijskih ugovora.