Ninkovićev ruski san
Tim povodom, podseća se da je prošlogodišnji najbolji igrač Ozi-šampionata igrao u dresu Srbije 2010, kada su upravo Australijanci pobedom od 2:1 eliminisali Srbiju sa prvenstva sveta. Danas 32-godišnjak, od 2012. nije igrao za nacionalni tim svoje zemlje.
Pročitajte još:
* Veliko srce Miloša Ninkovića
* Ninković prvencem poveo Sidnej ka pobedi u derbiju (VIDEO)
Prošle godine, kako navodi Foks-sports, on je odoleo pozivu za međunarodne susrete, ali "zvezda još nije u potpunosti odustala od snova da se pojavi na sledećem svetskom prvenstvu.
- Igrao sam u Ligi šampiona (sa Dinamom iz Kijeva), ali kada za svoju zemlju igrate na velikim prvenstvima kao što je Svetski kup, to je nešto potpuno drugačije - kazao je Ninković.
- Posebno zato što sam igrao sa ličnostima kao što su (Nemanja) Vidić, (Dejan) Stanković, (Branislav) Ivanović, to je za mene bilo veliko iskustvo. Na kraju, već kad počneš da igraš fudbal i veoma si mlad, sanjaš da igraš za svoju zemlju. I možda ta priča nije još završena, nikada ne znaš. Tim igra dobro. Ja sam već igrao u Svetskom kupu i naravno da bih voleo da igram ponovo, ali sada je to vrlo teško, jer sam ovde u Australiji i meni su 32 godine. Teško je, ali, kao što rekoh, nikada se ne zna. Ovo je fudbal i ako radiš ozbiljno, veruješ da je sve moguće.
Ninkovića mnogi danas smatraju najboljim u istoriji uvozom A-lige.
Lane je osvojio medalju "Džoni Voren" kao najbolji u šampionatu, a ove godine i dalje je, uprkos povredi zbog koje je pauzirao par utakmica, u neverovatnoj formi u "nezaustavljivoj mašini" nebeskoplavih.
Ranije, podseća Foks-sports, proveo je u Ukrajini deset godina i onda igrao za Zvezdu i francuski Evijan sve do dolaska u Sidnej 2015. Onda, imao je ponudu da igra u Kini, ali je za dobro svojih kćeri odlučio da dođe u Australiju, i to je mesto gde bi želeo da ostane kad završi karijeru.
Fudbal i sirene
Ninkovićeva familija uživa u komforu koji ima u Sidneju, i za Ninkovića je ova atmosfera izuzetno drugačija nego zaraćena Jugoslavija u kojoj je proveo deo svog života za koji kaže da je oblikovao njegovu ličnost.
- To je bilo veoma teško vreme za zemlju. Posebno kada si mlad, a provodiš većinu vremena u podrumu. Ali, nakon mesec ili dva dana, svako se mislio "baš me briga za rat" i ponovo bismo se okupljali i - igrali fudbal. Onda čuješ sirene i ideš pod zemlju. Svako je trčao ulicom i bio zbunjen - strah je vladao. Ali je to život. I naravno da je bilo vrlo teško.