Ponedeljak 18.12.2017.
00:44
Lj. Ivanović - Vesti

Britanski generali upozoravaju: Rusija može da sruši internet

EPA/Francis R.Malasig
Moćni na Atlantiku: Mornarica Rusije

Naime, ruski brodovi su redovno u blizini mesta na kojima su položeni ogromni kablovi koji održavaju vezu između SAD i Evrope, ali su zapravo i čvorište svetskih komunikacija.

Rusija, prema proceni britanskih vojnih stručnjaka, neprestano razvija nekonvencionalne vidove ratovanja, a da bi se ruska flota odvratila od takvih akcija potrebno je da NATO razmesti više patrolnih brodova na Atlantiku, ali i da zemlje modernizuju svoje flote.

"Suočeni smo s novim rizikom koji preti našem načinu života. A ti kablovi položeni po morskom dnu su žila kucavica i njihovo presecanje bi doslovno paralisalo svet" upozoravaju britanski generali.

O kakvoj je opasnosti reč svedoči podatak da 97 odsto globalnih komunikacija i 10 triliona dolara finansijskih transakcija zapravo u elektronskoj formi prolazi tim kablovima.

Nisu samo brodovi ti koji su primećeni na osetljivim mestima. I ruske podmornice "agresivno operišu" u blizini tih kablova.

Međutim, neki drugi stručnjaci misle da Rusija zapravo nema nameru da preseče kablove, već samo da krade signale koji njima putuju i time prikuplja obaveštenja koja su joj potrebna u svojevrsnom asimetričnom ratu. Generali su, pak, oprezniji.

Oni su ubeđeni da je Rusija realna pretnja.

- Modernizacija ruske mornarice, nuklearnih i konvencionalnih podmornica, ima svrhu. I mi se moramo modernizovati kako bismo sačuvali stratešku komunikacionu infrastrukturu - rekao je general Pič.

Hibridni ratovi

Pored konvencionalnog vojnog učešća u Siriji, te paramilitarnog prisustva u Ukrajini, Rusija je uveliko u hibridnim ratovima, sajber napadima, špijunaži, finansijskom i propagandnom ratu čak i unutar SAD, a sve u cilju da unese podele i destabilizuje NATO i EU, te podrije demokratske sisteme gde god je to moguće.

SAD, Velika Britanija i druge države NATO su u stalnim procesima analize ruske opasnosti od 2014. godine i invazije i aneksije Krima. I ranije je NATO razrađivao scenarije moguće ruske agresije, s time što se smatralo da bi logična i relativno laka meta Rusije bile baltičke zemlje. Ali kako su one članice NATO, a Alijansa je u međuvremenu nagomilala snage tamo, u Moskvi su procenili da mnogo veći uspeh mogu da ostvare u Ukrajini.

Produžene sankcije

Čelnici Evropske unije dali su zeleno svetlo za novo šestomesečno produženje ekonomskih sankcija Rusiji zbog uplitanja u ukrajinski sukob, rekao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Sankcije su donesene u leto 2014. u jeku ukrajinske krize, nekoliko meseci nakon ruske aneksije Krima, za kojim je usledila ofanziva proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine. Moskva je uzvratila embargom na evropske poljoprivredne proizvode. U sukobu je poginulo više od 10.000 osoba, iako je u Minsku 2015. postignut sporazum o primirju.

2023 © - Vesti online