Četvrtak 14.12.2017.
21:27
Vestionline

Sutra 103 godine od velike pobede srpske vojske: Genijalnost Živojina Mišića za sva vremena

commons.wikimedia.org
Srpska vojska u Prvom svetskom ratu

Kolubarska bitka vođena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu dužem od 200 kilometara, i to je  najveća bitka koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, koja je postala jedna izuzetna lekcija iz istorije, borbe, vere i odlučnosti.

Iako je ceo svet očekivao kapitulaciju Srbije, Prva armija kojom je komandovao general Živojin Mišić izvela je uspešnu protivofanzivu protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske. Značaj bitke ogleda se u tome što Austro-Ugarska nije uspela da uništi Kraljevinu Srbiju, pa su zato Centralne sile morale da se bore na tri fronta. 

Austrougarski  komandant Oskar Poćorek, znajući da je srpska vojska vidno oslabljena i iscrpljena, odlučuje da preduzme novi napad i konačno uništi srpsku vojsku i osveti joj se za poraz nanesen na padinama Cera. Uoči same bitke srpska vrhovna komanda odlučila je da ranjenog Petra Bojovića zameni Živojin Mišić, general poreklom iz valjevskog kraja. 

Jedino što je tih ratnih dana išlo na ruke srpskoj vojsci da ih zaštiti od austrougarske armije bili su loše vreme i težak teren, koji su usporavali napredovanje neprijatelja. Bitka je počela 16. novembra, kada je srpska vojska uspela da zadrži sve položaje i odbije nalet austrougarske armije, ali je morala da se povuče. 

Živojin Mišić, uprkos tome što je situacija bila krajnje očajna, donosi odluku koja će kasnije se učiti na svim vojnim akademijama svijeta. Mišić odlučuje da odbije naređenje komande da ne odstupa ni pedlja kako ne bi ugrozio položaje ostale dve armije. On svoju Prvu armiju povlači 20 kilometara u dubinu pozadine.

Vrhovnu komandu opasno je razljutio taj manevar Mišića, ali im je on saopštio da je to jedini način da sačuva i oporavi svoje snage i da će Beograd, ako bude osvojen, ponovo osloboditi. A ako ostane na položajima koje mu je odredila Vrhovna komanda, poručio je, da će on i njegova vojska biti uništeni. 

Srpske jedinice su zbog toga 30. novembra napustile Beograd, a Austrougari su trijumfalno ušli u nebranjen grad narednog dana. Pobjednička parada održana je u njemu 3. decembra. Vojnici Živojina Mišića su se u međuvremenu odmorili, a stigla im je i municija za topove.

Na njegov predlog, dan austrougarske parade u Beogradu izabran je za početak napada, pa je 3. decembra Vrhovna komanda pokrenula sveopštu ofanzivu. 

Mišićeva Prva armija napredovala je brže i poletnije od drugih, probijajući austrougarske linije odbrane. Neumoljivo su napredovale i u Beograd su ušle 15. decembra. Razbijena Poćorekova vojska pobegla je preko Drine, Save i Dunava. 

Srpska Vrhovna komanda je 16. decembra objavila: "Na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijateljskog vojnika".  General Živojin Mišić je zbog uspešnog vođenja operacije unapređen u čin vojvode, dok je Oskar Poćorek smenjen s mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske i javno osramoćen u Beču. 

Pobedom srpske vojske u Kolubarskoj bici Austrougarska nije uspjela da porazi Kraljevinu Srbiju, pa su Centralne sile i tokom 1915. bile primorane da se bore na tri fronta - Zapadnom, Ruskom i Balkanskom.

2022 © - Vesti online