Kvartalni monitor: Skroman privredni rast, znatnije reforme izostale
Jačanje makroekonomske stabilnosti se manifestuje kroz fiskalni suficit koji je ostvaren prvi put nakon duže od jedne decenije, stabilizaciju inflacije na niskom nivou, niske kamatne stope, smanjenje procenta loših kredita i dr. Ipak makroekonomska stabilnost još uvek je krhka jer su spoljni i javni dugovi i dalje visoki, a jačanje dinara utiče na ponovni rast spoljnog deficita.
U saopštenju je istaknuto da će rast privrede Srbije za 2017 godine biti ispod 2 odsto, što je duplo sporije od prosečnog rasta zemalja centralne i istočne Evrope. Približno polovina zaostajanja za regionalnim prosekom može se objasniti lošim vremenskim prilikama, dok je polovina posledica fundamentalnih slabosti privrednog sistema i propusta u sprovođenju fiskalne politike, kao što je nesposobnost Vlade da realizuje planirane investicije i pokrene nove.
Rast privrede Srbije u ovoj godini potvrđuje da je makroekonomska stabilnost neophodna, ali da nije dovoljna za snažan i dugoročno održiv rast privrede. Generalno, rast od 2 odsto u 2017. godini je razočaravajući s obzirom na to da su međunarodne okolnosti bile izrazito povoljne - tražnja u evropskim privredama snažno raste, ponuda jeftinog kapitala je obilna, dok su cene na svetskim tržištima povoljne za Srbiju.
Napredak u reformama u Srbiji bio je relativno skroman, čemu je doprinelo održavanje predsedničkih izbora, a potom i rekonstrukcija Vlade. Određeni napredak je ostvaren u reformi poreske uprave i inspekcijskih službi, što se manifestuje u suzbijanju sive ekonomije i smanjenju troškova primene pripisa, kao i u oblasti privatizacije (Galenika) i restrukturiranja državnih preduzeća (Železnica). Tokom prethodnih godina privredni ambijent je poboljšan u nekim oblastima kao što je izdavanje građevinskih dozvola, rad inspekcijskih službi, regulativa tržišta rada, pojednostavljenje nekih administrativnih procedura. Međutim, opšti uslovi poslovanja koji se odnose na efikasnu zaštitu svojine i ugovora, finansijsku disciplinu, ravnopravnost učesnika na tržištu, suzbijanje korupcije, komplikovane administrativne procedure, kvalitet regulative i dr. još uvek su vrlo nepovoljni.
Najavljena fiskalna i monetarna politika za narednu godinu podržavaju makroekonomsku stabilnost, što će povoljno uticati na rast privrede Srbije. Planirani fiskalni deficit u 2018. godini se ocenjuje kao odgovarajući, dok se planirani rast javnih investicija ocenjuje kao pozitivan, ali nedovoljan, budući da bi za osetniji pozitivan uticaj fiskalne politike na privredni rast, javne investicije trebalo da budu osetno veće i usmerene pre svega na infrastrukturu i druga trajna dobra koja utiču na uslove poslovanja. Od ključne važnosti je da se i nakon isteka aranžmana sa MMF nastavi sa održivom fiskalnom politikom, što znači da je neophodno da se odustane od ideja za stimulisanje privrede kroz znatno ekspanzivniju fiskalnu politiku.
Nakon što je ostvaren napredak u fiskalnoj konsolidaciji, stabilizaciji inflacije na niskom nivou, smanjenju kamatnih stopa i procenta loših kredita i dr., ključna ograničenja za rast privrede su u privrednom ambijentu.Stoga je važno da se uspostave pravila prema kojima bi ekonomski položaj pojedinca i preduzeća zavisio od njihovog doprinosa društvu, a ne od bliskosti sa Vladom, vladajućom strankom i neformalnim centrima moći.
Takva pravila igre bi podstakla pojedince da više štede, investiraju, stiču nova znanja i veštine, uvode inovacije, preuzimaju rizike i druge aktivnosti kojim se generiše privredni rast i zapošljavaju ljudi umesto da tragaju za vezama za državnim i partijskim funkcionerima, neformalnim centrima moći, plaćaju mito i dr. Suspenzija uticaja partijskih i drugih neformalnih struktura na privredu, uz suzbijanje sive ekonomije, je preduslov za stvaranje ravnopravne tržišne utakmice i razvoj preduzetništva.
Na osnovu očekivanih međunarodnih okolnosti, najavljenih ekonomskih politika, kao i trendova unutar 2017. godini prognoziramo da bi privreda Srbije u 2018. godine mogla da ostvari rast od oko 4 odsto.Da bi se ostvario ovaj rast potrebno se da se ubrza trend rasta sa oko 2,7-2,8 odsto u ovoj godini na, 3,2 odsto u narednoj godini, što će se verovatno i dogoditi zbog snažnijeg rasta domaće tražnje.
Dodatni uslov za rast od oko 4 odsto u narednoj godini je da poljoprivredna sezona bude prosečna što bi impliciralo rast poljoprivredne proizvodnje za oko 10 odsto. Prema tome, iako rast privrede od 4 odsto izgleda prilično impresivno on će biti posledica skromnog trenda rasta od 3,2 odsto i jednokratnog oporavka poljoprivrede.U narednoj godini očekujemo stabilnost cena, blagi rast zaposlenosti, realni rast zarada od 3-4 odsto, dok će spoljni deficiti biti na ovogodišnjem ili na nešto višem nivou, navedeno je u saopštenju.