Tamna strana Nemačke: Kako se "bacaju" milijarde

O nemačkoj organizovanosti, poštovanju pravila, radinosti, sposobnosti i efikasnosti se odavno stvaraju mitovi, ali realnost je naravno kompleksnija.

To pokazuju i tri primera velikih građevinsko-saobraćajnih projekata koji pokazuju da i Nemci mogu biti jednako nesposobni kao Hrvati. Reč je o projektima koji su se pokazali traljavo isplaniranima, koji su izazvali bes građana, probili razne rokove i ispali mnogo skuplji nego što se na početku njihove realizacije predviđalo. 

Ključna razlika - u Nemačkoj nema "trostrukog krečenja"

Ipak, treba odmah naglasiti da i u slučajevima triju velikih ovovekovnih projekata koji su se u Nemačkoj pretvorili u problem i skandale - a to su velika podzemna stanica Štutgart 21, novi berlinski aerodrom BER i nedavno konačno otvorena železnička linija koja povezuje Berlin i Minhen - postoji jedna ključna razlika u odnosu na Hrvatsku.

A to je da nastali problemi nisu uključivali političku korupciju, izvlačenje javnog novca u stranačke ili privatne džepove ni za Hrvatsku paradigmatsko "trostruko krečenje". Svaka od ove tri priče pokazuje da stara izreka o putu u paklu koji je popločan dobrim namerama i dalje vredi, ali i da u nemačkom društvu nema mesta za mito i korupciju koji neizbežno prate slične projekte u Hrvatskoj.

Podzemna stanica Štutgart 21

Iako su građani Štutgarta na gradskom referendumu odbili da podrže ovaj projekat, Deutsche Bahn, odnosno Nemačke železnice su se ipak odlučile na to da glavna železnička stanica u Štutgartu, koja je bila važno saobraćajno čvorište, pretvore u ogromnu podzemnu stanicu, a za to su imale podršku pokrajine, nemačke savezne vlade i EU.

Izgradnja ovog megaprojekta počela je 2010, uprkos višemesečnim masovnim protestima građana, koje je naročito smetalo što je u procesu izgradnje trebalo poseći jedan mali park. Demonstracije su u jednom trenutku eskalirale u otvorene sukobe s policijom.

Na početku planiranja procenjivalo se da će sve koštati 2,7 milijardi evra, ali sada se računa kako bi konačna cena mogla iznositi i 10 milijardi evra. Zasad su pesimisti u pravu, o čemu svedoči i da se otvaranje nove stanice planiralo za 2021. godinu, a u međuvremenu je pomereno za 2024.

Kao najveći problem navodi se da u razvoju projekta nisu učestvovali inženjeri građevine nego većinom arhitekte i političari, pa se pokazalo da je mnogo onoga što je zamišljeno na papiru u praksi neizvodivo. 2024. godine ćemo znati da li se sve to isplatilo i hoće li Štutgart 21 tada konačno biti završen. U ovom trenutku niko nije stopostotno siguran u to.

Novi berlinski aerodrom BER

Glavni grad Nemačke ima dva prilično mala aerodroma, Tegel, koji se nalazio na severu grada i smešten je unutar stambene zone i južni Schönefeld. Nakon ujedinjenja i preseljenja institucija iz Bona u Berlin počelo se razmišljati kako bi Berlin trebalo da dobije jedan odgovarajuće veliki i monumentalni aerodrom.

BER - kako glasi skraćenica novog aerodroma - trebalo je da bude još jedan simbol uspona Berlina među najvažnije gradove sveta nakon decenija podeljenosti, ali cela stvar se pretvorila u neverovatan fijasko o kojem se Nemci s gorčinom šale kada se hvali njihova nacionalna efikasnost. 

Na planiranje BER-a potrošeno je 15 godina i gradnja je konačno započela 2006. godine na lokaciji nedaleko od Schönefelda i 18 kilometara od centra grada. Otvaranje je bilo predviđeno za 2012. godinu, a u međuvremenu se planira kako bi se deo aerodroma - i to bez glavnog terminala - mogao otvoriti 2020.

Na početku je planiran budžet od 2,8 milijardi evra, alo do ovog trenutka je na gradnju BER-a potrošeno 5,4 miliona evra, a predviđa se da treba još 2,2 milijarde evra da se projekat dovrši i ceo aerodrom postane funkcionalan. U jednom trenutku je projektu pretio i bankrot, a Deutsche Bahn preti tužbom zbog izgrađene podzemne stanice koja se već godinama ne koristi jer aerodrom ne radi. 

Brza pruga Berlin - Minhen

Pre nekoliko dana je uz veliku pompu otvorena i uz prisustvo kancelarke Angele Merkel inaugurisana važna železnička veza, uspostavljena vozom velikih brzina, između Minhena i Berlina. Reč je o projektu čija je realizacija trajala dve decenije i stajala deset milijardi evra. Ali, rad na ovom projektu nije gotov, a vrlo brzo pokazalo se da sve ne funkcioniše kako treba.

Već dva dana kasnije superbrzi voz iz Berlina za Minhen kasnio je dva sata, a nemački mediji u međuvremenu izveštavaju o svakodnevnim problemima na nedavno otvorenoj liniji. Postoje problemi sa bezbednosnim sistemom, kao i svakodnevni tehnički problemi.

Nemački mediji ističu da je ceo projekat loše isplaniran jer, iako je putovanje između Berlina i Minhena skraćeno sa šest na četiri sata, postojale su razne mogućnosti da ono traje još kraće. Takođe, francuski i japanski vozovi istu udaljenost pređu brže nego ovaj najbrži voz Deutsche Bahna, pa saobraćajni stručnjaci smatraju da bi se put mogao skratiti i na samo tri sata, čime bi se mnogim putnicima isplatilo da izaberu voz umesto aviona na relaciji Berlin-Minhen.