Srbi odgovaraju za ratovanje u Donbasu, a šta je sa Hrvatima?
- Postoje podaci za Ukrajinu, ali ne o velikom broju. Time se bavi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali je prema nekim procenama oko 45 ljudi pozvano na odgovornost - izjavio je Matić, govoreći na kraju regionalne konferencije o borbi protiv terorizma.
U većini slučajeva učesnici borbenih akcija u Donbasu dobili su uslovnu kaznu.
Pročitajte još:
* Ukrajinski bataljon "Azov" raste: Sve više stranih plaćenika, Nemci prednjače
U intervjuu za RT srpski dobrovoljac Dejan Berić, koji je ratovao na strani samoproglašenih republika Donbasa, primetio je da je većina dobrovoljaca koji su se vratili u Srbiju zaista dobilo uslovne kazne.
- Lično, i ja sam imao probleme. Srpske vlasti su od samog početka znale da se od 2014. godine nalazim u Donbasu. Kod moje bivše žene i sina su dolazili policajci i ispitivali ih. Na kraju sam javno objavio gde se nalazim. Nakon toga se sve smirilo. Međutim, pre nekoliko meseci se predstavnik NATO-a obratio vlastima Srbije sa pitanjem o meni. Nakon toga je protiv mene pokrenuta oštra kampanja u medijima, navodno sam pobegao iz Srbije i krijem se u Donbasu - naveo je Berić.
U isto vreme, na trojicu građana Srbije koji su se hvalili da su ratovali u "Azovu" (ukrajinskom dobrovoljačkom odredu) policija nije imala pretenzija.
Podsetimo, član zakona koji predviđa kaznu za učestvovanje u vojnim konfliktima u inostranstvu pojavio se u jesen 2014. godine. On je trebalo da ograniči broj Srba koji žele da učestvuju kao dobrovoljci u Donbasu.
- Ima nekih koji su se, čim su došli, slikali i pobegli, ali se većina pošteno bori. Nažalost, jedan je Srbin, Vladimir, poginuo. Iza njega je ostalo malo dete. Pet Srba se oženilo ovde, njih trojica već imaju decu - rekao je Berić.
Nezakoniti rat
Ukrajinski nacionalisti su učestvovali u svim ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije od početka Drugog svetskog rata, prvo u sastavu Ukrajinske legije, koju je formirala Nemačka od ukrajinskih emigranata i nacionalista, a zatim za vreme ratova koji su pratili raspad Jugoslavije ′90-ih godina.
Militanti ukrajinske organizacije UNA-UNSO, koja je formirana 1990. godine, učestvovali su u borbama protiv Srba na strani Hrvatske. Sada Hrvati vraćaju svoj "dug" ukrajinskim nacionalistima - još je 2015. godine ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić priznala da se "određeni broj" hrvatskih boraca pridružio ukrajinskoj vojsci.
U novembru 2016. godine u intervjuu za izdanje "Apostrof" bivši komandant "Azova", a sada poslanik Vrhovne rade Andrej Bilecki, izjavio je da se od 2014. do 2015. godine u ratnoj zoni nalazio "ogroman broj dobrovoljaca iz Zapadne Evrope".
U ovom trenutku, prema informacijama Bileckog, situacija je promenjena - u redovima Nacionalne garde je mnogo Hrvata, Slovaka i stanovnika baltičkih država.