Srbija ulazi u dužničku krizu

Kako tumačite oprečne prognoze Vlade i predstavnika Fonda o zaduženosti zemlje?

- Naši političari pričaju šta im je volja, a podsetio bih da je Mlađan Dinkić još sredinom prošle godine objavio da smo izašli iz recesije, pa je to ponovio u martu i guverner, a sada istu priču priča cela Vlada.

Na osnovu čega tvrdite da Srbija nije izašla iz recesije?

- Na osnovu toga što Srbija i nije bila u recesiji. To je preblag izraz i predstavlja pad društvenog proizvoda u dva kvartala. Mi smo zapravo u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi. Kad pogledate sve ekonomske pokazatelje, vidi se da je situacija daleko teža. Pada nam broj zaposlenih, građevina je u osetnom padu u odnosu na prošlu godinu, pada uvoz mašina, nema direktnih stranih investicija. Dakle, mogu ministri ulepšavati stvarnost, ali građani vide gde smo i šta smo. Uostalom, Svetska banka je odavno rekla da, kad se država približi nivou spoljnjeg duga od 80 odsto društvenog proizvoda, treba pogledati sve ostale podatke da bi se zaključilo da li je dužnička kriza već nastupila.

Nije vreme za prodaju "Telekoma"   Zbog čega ističete da "Telekom Srbije" ne treba prodavati, uprkos hroničnom nedostatku novca? - Zato što je "Telekom Srbija" u godini krize ostvario dobit od 200 miliona evra. Zbog toga što će ponudu dati samo "Dojče Telekom", a procenu vrednosti će raditi "Siti grupa" koja je glavni broker "Dojče Telekoma" i sumnjam da će procenitelj čuvati interese Srbije, nauštrb svog klijenta. Kriza i nije vreme za prodaju, te je verovatno da se za srpsku kompaniju može dobiti oko 800 miliona evra. Zato sam protiv.

Ima li ičeg istinitog u podacima na kojima Vlada gradi optimizam?

- Ima. To je rast izvoza od 20 odsto i rast BDP-a od skromnih 0,8 odsto, ali bih ja te podatke pre nazvao zaustavljanjem daljeg pada, nego izlaskom iz krize. Recimo, Srbiji je godišnje potreban priliv od 3,5 milijardi evra investicija, a mi ćemo imati ove godine 1,7 milijardi i to ako prodamo "Telekom Srbija".

Da li verujete da Srbiji preti opasnost "grčkog scenarija"?

- Mi smo u opasnoj zoni i bez onog što se dešava u Grčkoj, a upravo na to i upozorava MMF. Ove godine bismo morali da isplatimo oko tri milijarde evra glavnice i kamata na ranije dugove.

Koliko novca Srbiji nedostaje da bi servisirala spoljni dug?

- Vlada moljaka na sve strane ne bi li napabirčila 3,5 milijardi evra, što bi bio nivo viši od onog koji nam je potreban za servisiranje spoljnjeg duga. Alarmantan je podatak da nam 40 odsto novca dobijenog od izvoza odlazi na servisiranje duga, a gornja granica je 25 odsto. Ali, iako nemamo novca, poverioci će nam omogućiti da otplaćujemo kamatu, ali ne i glavnicu, jer ako bi nas gurali u otplatu, mogli bismo da bankrotiramo. Najgori dužnik je mrtav dužnik i zato će nam reprogramirati dugove. Ali, mi zadužujemo buduće generacije.