Ima seoba, smrti nema
- To je zaista velika čast, s obzirom na to da su ovde izlagali najznačajniji umetnici Mađarske, kao i to što je izložbu otvorio ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter. Zahvalnost dugujem višegodišnjem direktoru Janošu Dežeu koji je idejni začetnik ovog programa i koji je predložio da se moja izložba prikaže ovde u Beogradu - izjavio je za "Vesti" Milan Đurić, koji je na izložbi pod nazivom "Elementarno" prikazao tridesetak umetničkih radova, grafike, ali i slike u kombinovanoj tehnici i akrilu, nastale u poslednjih petnaestak godina.
Iako je ovaj program prvi u nizu koji slede, ovo nije prvo učešće srpske zajednice iz Mađarske u pomenutom institutu. Tačnije 2014. godine na konferenciji o mađarsko-srpskim odnosima u kulturi, pored mnogih eminentnih učesnika, predavanje je održao i Milan Đurić. Tako je bilo i ovoga puta, jer je osim svojih radova publiku upoznao sa nastankom i razvojem srpske kulture u Ugarskoj. U tom istorijskom preseku, s osvrtom na trenutno stanje i rad institucija Samouprave Srba u Mađarskoj, podsetio je i na značajne ličnosti koje su obeležile srpsku, ali i mađarsku kulturu, a rođeni su u Mađarskoj, poput Jakova Ignjatovića, Kornelija Stankovića, Katarine Ivanović, Petra Dobrovića, Miloša Crnjanskog, sa posebnim osvrtom na život i delo braće Tihomira i Stojana Vujičića koji su, nažalost, u Srbiji nedovoljno poznati.
Ugledni umetnik
Milan Đurić je diplomirao na Likovnoj akademiji, odsek grafika, a potom je završio i master iz oblasti menadžmenta u kulturi. Član je Udruženja umetnika Mađarske i osnivač i predsednik Udruženja umetnika Krug u Budimpešti. Dobitnik je više značajnih priznanja i nagrada iz oblasti umetnosti i kulture. Izlagao je samostalno i grupno u Parizu, Milanu, Frankfurtu, Varšavi, Budimpešti i mnogim drugim gradovima Evrope. Aktivni je kulturni poslenik u Mađarskoj i regionu i učesnik na brojnim grupnim i samostalnim izložbama širom Evrope.
Milan Đurić je rođen u Santovu kod Baje (Mađarska) i potomak je onih Srba koji su još 1690. pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića naselili ove krajeve nekadašnje Ugarske. Mnogi od njih su se, kako kaže, utopili, neki su se vratili u tadašnju Kraljevinu SHS, a neki su ostali u Mađarskoj.
- Odrastao sam u višenacionalnoj sredini, sa Srbima, Mađarima i Šokcima, a među njima imao sam dva izuzetna prijatelja Zoliku i Damira. Jednom smo, inspirisani školskom posetom obližnjem muzeju, kod moga dede koji je bio tesar, u jedan panj zakucali oko stotinjak eksera. To je bila moja prva skulptura, a možete zamisliti kako su se samo deda i nana radovali (smeh). Moju prvu izložbu napravila je moja staramajka (izraz za baku u našem selu), kod koje sam faktički odrastao. Ona je prva izložila moje radove na prozoru pod firange (zavese). Od tada nisam prestajao da slikam i da se igram - kaže Đurić.
Porodica kao oaza
Milan Đurić je završio Srpsku gimnaziju "Nikola Tesla" u Budimpešti, nakon koje odlazi na studije u Novi Sad, gde upoznaje i svoju sadašnju suprugu Dianu.
- Njoj mogu da zahvalim za mnoge moje uspehe, a ona i naš sin Lazar imaju posebno mesto u mojoj priči. Oni su jedinstvena, jasna i svetla strana mog polarizovanog, slojevitog i isprepletenog sveta. Moja porodica predstavlja ravnotežu i sklad, nasuprot haosu misli i dela.
Koreni njegove umetnosti vezani su za Sentandreju, kako je zapisala istoričarka umetnosti dr Ksenija Golub. Reč je o nekadašnjem najsevernijem bastionu srpstva, gde su srpski i mađarski umetnici bili inspirisani atmosferom ove barokne varošice. A ona nije samo grad Arsenija Čarnojevića i sedam srpskih crkava, nego je bila i centar mađarskog slikarstva od dvadesetih godina prošlog veka.
- Srpska zajednica u Mađarskoj prema poslednjem popisu broji oko 10.000 pripadnika. Srpski kulturni i dokumentacioni centar u Mađarskoj predstavlja instituciju koja je relevantan partner za promociju srpske kulture, ali i kulture Srbije. Nalazi se na budimpeštanskom Brodveju i na godišnjem nivou organizuje oko 100 programa širom Mađarske, a najveća i najposećenija je manifestacija Mesec srpske kulture. Finansira nas mađarska država, a iz Srbije dobijamo pomoć putem projekata - priča naš sagovornik, koji je na čelu ove ugledne ustanove.
O maternjem jeziku
- Očuvanje maternjeg jezika od bitnog je faktora za opstanak bilo kod naroda van granica njegove matice. U mojoj porodici se uvek pričao srpski jezik, a tako je i sada. Neki bi rekli da je to iskvaren jezik, ali jezik je živ i uticaj sredine na njega je neminovan - napominje Milan Đurić, čiju je izložbu u Mađarskom kulturnom centru uveličao i tamburaški orkestar Banat iz Deske koji je izveo pesme i igre Srba iz Mađarske.
Smatra da kulturni centri imaju značaj ne samo na održavanju kulture lokalne manjinske zajednice u određenoj zemlji, nego mogu da imaju i važnu ulogu u povezivanju država na jedan neposredan način, stvarajući tako mostove kulture.
- Potreba za očuvanjem autentične kulture, načina života i tradicionalnih vrednosti posebno je izražena među nama u rasejanju. U vremenu sve izraženije kulturne globalizacije i preuzimanja dominantnih vrednosti i ideala zapadne civilizacije od strane pripadnika drugih kultura i civilizacija, pitanje očuvanja kulturnog identiteta i tradicije postavlja se kao ključno pitanje današnjice - zaključio je Milan Đurić, čija je izložba pobudila veliko interesovanje i publike i medija, a otvorena je rečima Miloša Crnjanskog: "Ima seoba, smrti nema."