Može li se zamisliti Nemačka bez Merkelove?

Ali upravo kada ju je američki časopis "Forbs" po sedmi put proglasio za najuticajniju ženu na svetu, ona je u septembru ubedljivo izgubila parlamentarne izbore. 

Četrnaest procentnih poena manje za njenu crno-crvenu (CDU/CSU-SPD) koaliciju za nekog drugog bi bio razlog da podnese ostavku. Ali ona je izgovorila "Da" i prihvatila svoj četvrti mandat. 

Ona i njeni demohrišcani - bilo kako bilo - i dalje su jedina politička snaga u Nemačkoj koja, bez obzira na izbor koalicionog partnera, može da formira vladu. Međutim, prošla su vremena kada su bili neprikosnovena snagu. Ono što je ostalo od stare slave, danas se može videti samo još u inostranstvu, konstatuje Dojče vele.

Merkelova i dalje širom sveta fascinira ljude. Mnogi više ne mogu ni da zamisle Nemacku bez te žene koja od 2005. vlada tom zemljom. Nemačku kancelarku van njene domovine ne povezuju ni sa jednom političkom strankom - ona je politički soliter, ističe Dojče vele.

U vremenima Trampa, Putina, Erdogana i Bregzita, nju smatraju garantom stabilnosti. Ali to nije svuda tako.

Gizela Stjuart, laburistička političarka iz Velike Britanije, poreklom iz Nemačke, otvoreno se radovala neuspehu pregovora oko Jamajka-koalicije. Poraz Merkelove nekima na Ostrvu delovao je kao predah u žilavom procesu Bregzita, u kojem kancelarka ima čvrst stav.

U Francuskoj pak, izborni poraz Merkelove pre svega se doživljava kao novi pokretač za Evropu. Nemačka kao saveznik u EU vidi se kao oslabljen partner za Pariz. I oni bi takođe da u narednih nekoliko godina vide Merkelovu kao šeficu vlade, ali sa manje moći.

O nečemu sličnom može se govoriti i kada je reč o Italiji. Njena izbeglička politika tamo je kritikovana, Bregzit je, jedinstveno procenjuju tamošnji mediji, potcenila i greška je to što ona sada kreće i po četvrti mandat. Nemica medhutim dobija u Italiji i neočekivane pohvale   od Silvija Berluskonija. On je opisuje kao "gospodarku političkog opstanka" i "sidro stabilnosti".

I u Turskoj, zemlji u kojoj se Merkelova uglavnom doživljava kao "šefica Evrope", na njenoj slici se pojavljuju pukotine. Kada je reč o aktuelnim nemačko-turskim odnosima, u medijima naklonjenim predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, ne može se prevideti određena doza zluradosti zbog poraza Angele Merkel.

Slična je medijska saglasnost i u Rusiji. Na državnim radio-televizijski kanalima Merkelovu zovu "čelicna žena Evrope"   i to ne smatraju nikakvim komplimentom.

U Nemačkoj se rasprave o preostaloj moći Merkelove odvijaju pre svega unutar njene stranke CDU. Rukovodstvo partije manje-više je tiho kada je reč o njenoj novoj oslabljenoj ulozi i još niko od zvaničnika ne iskače iz redova   neko ko bi se deklarisao kao "ubica kraljice".

Ali na nižim stranačkim nivoima protiv Angele Merkel se protestuje. U Baden-Virtembergu, nekadašnjem uporištu CDU i pokrajini kojom sada rukovodi političar Zelenih, mnogi članovi CDU više ne osećaju da imaju njenu podršku. Konzervativne osnovne vrednosti stranke, smatra se, izgubile su svoju važnost pod Angelom Merkel.

U protekle dve godine, od trenutka kada je počeo veliki priliv izbeglica, svi kritičari Merkelove, bez izuzetka, dobili su potvrde za svoje tvrdnje.

Saksonski premijer Stanislav Tilih (CDU) pobrinuo se da podseti na konzervativni profil stranke. Jedva da mu se iko u tome pridružio, a on je u međuvremenu i najavio da odstupa sa dužnosti.

Volfgang Bozbah, buntovni političar CDU, rado bi se odazvao pozivu u neki tok šou   ali je ostao izolovan unutar stranke. Interesantno je međutim da podrška Merkelovoj stiže iz protivničkih tabora. Pre svih su mnogi Zeleni ti koji su oduševljeni njenom humanom politikom prema izbeglicama i zato su joj se dugo programski sklanjali sa puta.