Prijatelji naši, hvala do neba

- Ima više od sedam godina kako ti divni ljudi iz Melburna misle na nas i šalju nam pomoć, koja je za nas dragocena. Povremeno se dopisujemo. Nažalost, još nisam uspela da im odgovorim na poslednje pismo jer smo proteklih dana bili u pripremama oko zimnice, Acine škole, ali i oko bliznakinja Ivane i Nikoline, kojima je potrebna konstantna nega. Želim da znaju da ih nismo zaboravili i da im se mnogo zahvaljujemo. Njihov dar stiže u dobar čas, a to je za ogrev.

Naravno, i Acu ćemo nečim obradovati, ali ogrev nam je prioritet. Imali smo mnogo pehova i poteškoća tokom ove godine. Ostala sam i bez majke, jedine osobe sa kojom sam mogla da delim sve što me tišti, pa mi je i to teško palo - iskreno će Aleksandra, koja se i sama bori sa mnogim zdravstvenim problemima.

Ono zbog čega joj je osmeh ipak, zaigrao na licu, to je i sam pomen Acinog imena, koji je nedavno osvojio prvo mesto u šahu u Rumi. Posetio ga je i humanitarac Milorad Jurković iz Beočina, poznatiji kao Mile stolar i ispunio mu najveću želju - da ide na koncert Riblje čorbe i upozna Boru Đorđevića.

- Ne mogu ni da vam opišem kako se Aca proveo. On je i sad pun utisaka. Divni Mile mu je ispunio najveću želju, a pri tome je i nama mnogo pomogao. Obezbedio je pelene za bliznakinje obolele od cerebralne paralize, koje su nam stalno potrebne. Isto tako obuću i odeću za njih jer one to stalno cepaju puzeći i mi ne možemo ni da stignemo to da obezbedimo. Mnogo nam je značila njegova podrška, kao i njegove supruge. Istina, uprkos svemu što je našu porodicu snašlo, bogatiji smo za neverovatne prijatelje širom sveta, čime malo ko može da se pohvali. Bili su uz nas u najkritičnijim vremenima i nisu nas napustili. Hvala svima, bez njih bi nam život bio mnogo teži - poručila je Aleksandra Smukov.

Ona i suprug Dušan, poljoprivrednik iz Srema, svesrdno se brinu za svoju decu invalide. Pre 15 godina dobili su ćerke bliznakinje, Ivanu i Nikolinu, za koje se odmah po rođenju ustanovilo da boluju od posledica cerebralne paralize. Ni proteklo vreme nije donelo poboljšanje, tako da su ove dve devojčice često potpuno prepuštene brizi majke Aleksandre. U međuvremenu se rodio i sin Aleksandar, zdravo dete, s radošću dočekano. Sreća nije dugo trajala jer je njegov život ugrozila opaka bolest. Od tada do danas, bore se svim silama za svoju decu s mnogo ljubavi i trude da im olakšaju muke s kojima se bore od rođenja, što nije ni malo lak zadatak.