Neobična fudbalsko-politička priča: Nepokolebljivi Gruzin

Kaladze je između 2001. i 2010. godine igrao za italijanski Milan sa kojim je dva puta osvojio Ligu šampiona. Prethodno je igrao za Dinamo iz Kijeva i iz Tbilisija, a nosio je i kapitensku traku gruzijske fudbalske reprezentacije.

Fudbal je napustio 2012. godine kako bi se posvetio politici i učestvovao je u kampanji uz milijardera Bidžinu Ivanišvilija. Imenovan je za ministra energetike 2012. godine nakon što je Ivanišvilijeva koalicija odnela pobedu na parlamentarnim izborima.

U julu ove godine podneo je ostavku kako bi se kandidovao za gradonačelnika Tbilisija.Kaladze je bio veliki protivnik predsednika Mihaila Sakašvilija, koji je ponovo u centru pažnje, i njegove autoritarne vladavine. Upravo zbog toga prestao je, posle 15 godina, da igra za nacionalni tim, što je izazvalo veliki odjek u javnosti. Takođe, tragedija u porodici Kaladze je uveliko uticala na političku opredeljenost Kahe. Naime, otmičari su 2006. ubili brata Levana! Kaha odbio da isplati 600.000 dolara za otkup, jer policija nije bila efikasna.

Inače, Kaladze je 2001. prešao iz kijevskog Dinama u Milan za 16 miliona evra, čime je postao najskuplji gruzijski fudbaler svih vremena. Karijeru je završio u Đenovi.

Uticaj gena

Kaladze, dečak iz Samtredije, malog grada nadomak Crnog mora, sanjao je da zaigra za lokalni klub koji je vodio njegov otac Karlo. Mali Kaha ostvario je sve dečačke želje koje su ga vinule u zvezde i donele mu status legende u domovini.

S obzirom na to da mu je otac bivši fudbaler i predsednik fudbalskog kluba Lokomotiva iz Samtredije, Kahaber je imao odlične predispozicije da uspe u fudbalu. Kao junior dobio je priliku da pokaže koliko je talentovan u Lokomotivi.

Počeo je kao napadač. Kako je vreme prolazilo, Kaha je sve više napredovao, pa je usledio poziv legendarnog gruzijskog fudbalera i trenera, nekadašnjeg reprezentativca SSSR-a, Davida Kipijanija, koji je predvodio sa klupe Dinamo iz Tbilisija do šest titula prvaka. Sa 16 godina Kaladze postaje prvotimac najtrofejnijeg gruzijskog tima i već u prvom minutu debija postiže pogodak! Na 82 meča koliko je odigrao za pet sezona, bio je to jedini put da se upisao među strelce, ali u svakoj je osvojio titulu prvaka Gruzije.

Skauti u akciji

Kvalitetne igre u dresu Dinama, kao i mečevi za nacionalni tim Sakartvela, kako Gruzini nazivaju svoju zemlju, naveli su skaute ukrajinskog Dinama da u januaru 1998. godine upravi preporuče Kahu.

Brzo se prilagodio novoj sredini i postao deo legendarnog sastava kijevske ekipe, koju je trenirao čuveni Valerij Lobanovski, a saigrači su mu bili Šovkovski, Gerasimenko, Holovko i ubitačni tandem u napadu Ševčenko-Rebrov. U sezoni 1998/1999. stigli su do polufinala Lige šampiona, a do te faze pobedili su londonski Arsenal, Panatinaikos i Lens, kome je upravo Kaladze postigao prvi pogodak.

Ipak, najveći uspeh bila je eliminacija aktuelnog prvaka Evrope, Reala. Za dve i po sezone, koliko je igrao u Ukrajini, osvojio je tri titule prvaka i tako zatvorio krug od osam uzastopnih šampionskih titula!

Galijanijev plan

Impresivna statistika, ponašanje na terenu i van njega, svestranost, neki su od ključnih faktora koji su naterali upravu italijanskog Milana da skoro godinu dana čeka da Dinamo popusti i posle Andreja Ševčenka, proda i Kaladzea.

- Može da igra na bilo kojoj poziciji, ima mnogo energije i veoma je vešt igrač - bile su reči izvršnog direktora Adrijana Galijanija.

Dok je nastupao za Kijevljane, Kaha je igrao na pozicijama levog beka, štopera, libera i defanzivnog veznog igrača. Kao glavni razlog za transfer u Italiju, naveo je povredu saigrača Gerasimenka.

- Fudbalska karijera kratkog je veka i želim da doguram što dalje. Oduvek sam sanjao da igram u vrhunskom klubu u inostranstvu, ali sam mogao da ostanem u Kijevu i da se povredim, a tada bi sve bilo gotovo za mene - aludirao je Kaha na saigračevu povredu.

- Zato sam zamolio predsednika Surkisa da me stavi na transfer listu.

Milan ga je pretvorio u najskupljeg gruzijskog fudbalera, plativši Dinamu 16 miliona evra. Italijanska štampa i navijači nisu bili oduševljeni ovim potezom uprave, ali Kaha nije morao da brine, jer su svi u Milanu verovali u njega.

- Nije mi jasno zašto neki novinari i navijači tvrde da nije veliki igrač. On to jeste - stao je u zaštitu svoje nove akvizicije Galijani i bio je u pravu. Kaha je sa Milanom uspeo da se domogne Skudeta 2004. godine, a pored Kupa i Superkupa Italije, najznačajniji trofeji su mu dve titule u Ligu šampiona (2003. i 2007. godine) i Svetsko klupsko prventstvo (2007. godine), na kome je osvojio poslednji trofej sa crveno-crnima.

Rastanak sa Milanom

Leto 2010. godine označilo je vreme za rastanak sa klubom koji mu je doneo svetsku slavu o kojoj je sanjao. Zbog sve češćih povreda izgubio je mesto u startnoj postavi i shvatio je da mora da pronađe novi klub ukoliko želi da igra u kontinuitetu. Nekadašnji stub odbrane sa San Sira udomila je ekipa Đenove.

Došao je kao slobodan igrač, iako je imao ugovor na još godinu dana. A onda, u njemu se probudio inat. Pružio je sjajne partije u dresu "grifona", postigao jedini gol protiv Parme, a na kraju sezone, prestižni italijanski sportski dnevni list "Gazeta delo sport", proglasio ga je drugim najboljim defanzivcem Serije A, odmah iza bivšeg saigrača, Tijaga Silve. Kao da mu je to bilo dovoljno, odlučio je da odigra još jednu sezonu, posle čega je objavio kraj karijere.

Mama, poseban navijač

Posle oproštajnog meča, u govoru koji je održao, Kaha je otkrio jednu tajnu svim navijačima koji su došli da ga isprate. Zahvalio se svim saigračima, menadžerima, saradnicima i svim ljudima koji su bili uz njega, a posebno porodici. Međutim, specijalno se zahvalio majci što je došla na njegov oproštajni meč, jer to je bio prvi put u njegovoj karijeri da ga ona posmatra sa tribina, što je očigledno njemu mnogo značilo.

Pored fudbalske karijere, Kaha Kaladze uspešan je i na biznis planu. Ulagao je u Gruziji, Ukrajini, Kazahstanu, kao i u Italiji, gde je proveo celu deceniju. U Milanu poseduje restoran "Đanino", a u Gruziji je osnovao Kala kapital, kompaniju koja se bazirala na bankarstvu, nekretninama i energetskom sektoru gruzijske ekonomije.

Ipak, odlučio je da napusti kompaniju i da projekte prepusti partnerima, uvidevši da mnogi projekti ne idu u dobrom pravcu, zbog ratova i zbog krize. Još jedan od razloga bilo je pristupanje opoziciji i učestvovanje na parlamentarnim izborima ispred stranke najbogatijeg Gruzina i aktuelnog premijera, Bidžine Ivanišvilija.