Knjiga zalog za budućnost
Salon okuplja savremene pisce koji stvaraju van otadžbine, ali je i mesto gde čitaoci mogu da pogledaju i prelistaju retke knjige i publikacije, sve u čast srpskom jeziku i književnosti koji opstaju i traju u uslovima prekomorske emigracije. Ove godine svojim knjigama i pričama učestvuje 22 autora, a gost Salona je kanadska književnica, poreklom Iranka, Meri Montegi čija je knjiga "Ulica dobre sreće" ove godine prevedena na srpski i izdata u Beogradu.
Na posećenim matineima za najmlađe predstavljene su knjige za decu Nataše Bartule iz Montreala i Danijele Mrdak iz Toronta. Bilo je reči o dostupnosti knjiga u savremenom svetu, a o toj temi su govorile Ana Ginić, bibliotekar, i Branka Mrlješ, menadžer prodaje za biblioteke u "John Njile&Sons".
Predstavljeni su autori Dragan Balog, Ljiljana Marković, Zorica Mišić, Sreto Petrić, Bojan Elez, Đorđo Vasić, Vesna Nedić i časopis "SAN", Dušica Ivanović, Radmila Karać, Goran Fabio, Milić Radević i knjige preminule Marte Trklje.Pesnikinja Katarina Kostić predstavila je, uz asistenciju autora Branka Bubala, novi roman Labuda Dragića "Kukavičja pilad".
O romanu u svom prikazu Jovan Delić je napisao: "Roman Labuda Dragića 'Kukavičja pilad' tematizuje drugi, samozvani komitski pokret u Crnoj Gori koji se javio neposredno posle Prvog svetskog rata, a pažljivo je planiran u Italiji i pripreman u Gajeti, inspirisan i vođen stranim duhom...'Kukavičja pilad' su, dakle, metafora za izazivanje raskola: za razaranje iznutra, za uništenje sopstvenog gnezda; za gubljenje, odnosno promenu identiteta, za otuđenje od sebe i svojih predaka."
Tokom salona organizovani su i paneli i tribine na kojima su učestvovali novinar Nenad Stanković i Bojan Bosiljčić, te "Novine Toronto". Katarina Roganović, istoričar umetnosti, u svom književno-umetničkom prikazu govoriće o "Knjizi o Mikelanđelu" Miloša Crnjanskog. Salon se završava 9. decembra panelom književnika Radovana Gajića koji će predstaviti svoja dva eseja.
Organizator i moderator Salona Violeta Dimitrijević, koja je i pokrenula inicijativu za organizovanje ove manifestacije, kaže da je ideja Salona da izložene knjige i tematski razgovori na panelima i tribinama pobude pažnju kulturne javnosti u Kanadi.
- Ovo je naš način i naše angažovanje s ciljem da se povežu čitaoci i knjige. Želja nam je da se interes za knjigu intenzivira i da se broj čitalaca povećava. Mi smo, jednostavno entuzijasti koji veruju u knjigu - rekla je Violeta Dimitrijević.
Na otvaranju salona okupili su se mnogobrojni učesnici i gosti koji su se družili uz poeziju i džez. Stihove Nenada Bogdanovića čitala je Zorica Mišić, a te iste stihove Nenad je pevao uz džez podršku braće Botoš, što je bilo zanimljivo i inspirativno.
Ukoričene novine
Tokom trajanja Salona posetioci mogu da vide ukoričena izdanja jugoslovenske štampe na severnoameričkom kontinentu. Izloženim ukoričenim novinama "Jedinstvo" i "Naše novine" prethodi prvi napredni jugoslovenski list "Borba" pokrenut 1931. godine. Pesnikinja Katarina Kostić, jedan od učesnika Salona, radila je za "Naše novine" od 1975. skoro do njihovog zatvaranja 1987. godine, kada je prešla u ruski "Vjesnik". Istovremeno su 1931. godine osnovani ruski, ukrajinski i jugoslovenski listovi radničkog pokreta i svi su kao takvi ugašeni devedesetih godina prošlog veka, saznali smo od Katarine Kostić.