Beda gasi sela

Mada ova lepotica već godinama ostaje bez stanovništva i mnoga sela su već pusta, nijedna od ovih opština, a ni država, ništa ne čine da ljudi ne odlaze i da se na Rogozni zadrži bar deo stanovništva... Naprotiv, neradom, nezainteresovanošću i nebrigom za ovaj strateški izuzetno važan prostor, seobe sve izraženije, na planini ostaje samo ko mora...

Uglavnom su to onemoćali starci koji ili neće ili nemaju gde da odu... Mnogi nemaju nikoga svoga, kad umru nema ko da ih sahrani.

Niko ne pomaže

- Tri decenije molimo Vladu Srbije i opštinu Novi Pazar, kojoj pripadamo, da do našeg Rajetića, središta planine, završe davno započeti asfaltni put, niko ni da nas sasluša, a kamoli da nam pomogne... U školi ima još pet đaka, pošto do sela odavno ne dolazi autobus, kad završe četvrti razred deca po snegu i mrazu pešače i po 15 kilometara do Trnave u podnožju planine - priča Tihomir Balović, žitelj MZ Rajetići.

- Imam tri devojčice, dve u petom, jednu u šestom razredu, đaci-pešaci, kad god ih ispratim u školu strahujem da li će se vratiti, često krenem sa njima... Posle mnogo molbi opština nam je dala nešto goriva za prevoz đaka, ali ni to neće pomoći, jer kad sneg zaveje put, koji niko ne čisti, na planinu se ne može ni kolima.... Eto, zbog toga ljudi odlaze. Da imamo kud, moj suprug i ja ostavili bismo sve i otišli negde gde se nećemo ovako patiti - priča Dragana Kostić, takođe iz Rajetića.

Na Rogozni je stari grad Jeleč, ovde su Nemanjići imali dvorce i letnjikovce, planina je bila isprepletana komunikacijama, a danas je, iako je 21. vek, u bespuću, bedi i tami. Neverovatno je da još živimo kao u 19. veku - žali se Desko Vukosavljević iz Javora.

- Imali smo 150 žitelja, a danas još troje. Na Rogozni umiru ljudi, ali i kompletna sela, jednostavno brišu se iz spiska živih. Naša mesna zajednica Lučka Rijeka imala je 16 sela i stotine žitelja, danas je sve prazno, porušeno i u korovu, žalost jedna - jada se Milan Vlašković iz sela Junake, koje pripada opštini Zubin Potok.

Nevolje bajke Miljojke

- Živim u udžerici od blata, nemam nikoga svoga, ne mogu da radim, pa me izdržavaju i hlebom hrane komšije i dobri ljudi koji prođu kroz selo ili čuju za moje nevolje, nisam ni slutila da ću starost dočekati sama i u bedi - žali se 80-godišnja Miljojka Aksentijević iz Žunjevića.

U poslednjih pet godina, nakon što su ostala bez ijednog žitelja, sa geografske karte izbrisana su sela: Smilov Laz, Lukov Do, Jablanica, Zlatare, Niš, Kašalj, Drainoviće, Katići, Virijevići, Kijevci, Stevovići i Donje Paruce, zatvorene su i škole u selima Junaci, Kobilja Glava, Ruište i Rudine, na umoru je još tridesetak sela i zaseoka: Odojevići, Trsava, Pasiji Potok, Negotinac, Javor, Krčmare, Otes, Nuša, Kragoviće, Jakoviće, Prljište... U svim ovim selima ostala su još po dva-tri starca...