Doznake dijaspore i za radna mesta
Skup je održan u Minhenu, a Aleksandar Radovanović rukovodilac Centra za dijasporu PKS pomenuo je novi model rada i saradnje sa dijasporom i da je cilj približiti srpskoj akademskoj i poslovnoj dijaspori poslovni ambijent u Srbiji koji nudi povoljne uslove.
U tome PKS ima podršku CIM-a, što je potvrdila i koorodinator Milica Rebić i pomenula različite mehanizme podrške od informisanja i savetovanja do finansijskog angažovanja.
Bolja saradnja sa rasejanjem
- Uveli smo novi model rada i saradnje sa srpskom poslovnom dijasporom širom sveta i Centar za dijasporu i Privredna komora Srbije su pouzdani partneri našim akademski obrazovanim ljudima u Nemačkoj i svetu i pojedincima uspešnim u naučnom i poslovnom svetu. Želimo da našim ljudima u inostranstvu približimo poslovni ambijent u Srbiji koji je sve bolji uz orijentaciju na proizvodnju i razvoj a ne samo na potrošnju. Srpsku poslovnu i akademsku dijasporu vidimo kao most za saradnju između matice i zemalja u kojima naši ljudi studiraju ili rade. Zato nastojimo da birokratiju i korupciju svedemo na što je moguće manju meru, a Privredna komora Srbije je pouzdan partner srpske akademske i poslovne dijaspore - istakao je Aleksandar Radovanović.
Fondovi Evropske unije
Jugoslav Mišković, šef Predstavništva PKS-a za Nemačku u Frankfurtu, istakao je značaj povezivanja i saradnje privrede Srbije i Nemačke i naglasio spremnost za podršku i pomoć u realizaciji poslovne saradnje. Takođe, pomenuto je da postoje razni fondovi Evropske unije koji podržavaju i finansiraju projekte u zemljama članicama, ali i onim koje to još nisu.
Centar za dijasporu PKS ima podatak Narodne banke Srbije da godišnje od doznaka iz inostranstva u Srbiju stiže oko tri milijarde evra, a procene govore da još toliko sredstava dolazi mimo NBS.
Te doznake iz inostranstva, po mišljenju Aleksandra Radovanovića, ne bi trebalo da završe u potrošnji, nego da se deo usmeri na male razvojne programe od oko 100 000 evra.
To bi omogućilo otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje radno sposobne populacije u poljoprivredi, turizmu i drugim oblastima.
Programi i za udruženja u Nemačkoj
Milica Rebić, koordinator CIM-a je naglasila da ova organizacija nudi različite mehanizme podrške realizaciji programa.
- Naš program se realizuje od 1980. godine u Evropi, Africi, Aziji, Južnoj Americi, do sada smo podržali 15.000 stručnjaka u svetu, bilo da se radi o povratku u zemlju porekla ili podršci onim koji ne žele da se vrate, ali mogu da se angažuju povremeno i prenose svoja znanja i iskustva. To volontersko angažovanje u Srbiji traje od tri sedmice do šest meseci, a mi tim stručnjacima plaćamo put, osiguranje i 50 evra dnevno za vreme boravka u Srbiji. Pored toga, srpskim udruženjima u Nemačkoj su namenjeni naši programi jednom godišnje u iznosu do 140.000 evra s tim da u relizaciji imaju partnera u Srbiji - kaže Milica Rebić.
Dobar primer iz Sarbrikena
Bogoljub Marković je direktor u sektoru nabavke u firmi iz oblasti autoindustrije u Sarbrikenu. Firma zapošljava 10.000 radnika i ostvaruje više od četiri milijarde prometa godišnje.
- Godinu i po dana sarađujemo sa tri firme iz Srbije zahvaljujući posredovanju Predstavništva PKS-a u Frankfurtu. Organizovan je prošle godine poseban dan dobavljača samo za našu kompaniju i bilo je sve uspešno, a prisustvovalo je 12 srpskih firmi iz ovog sektora. Već smo sklopili više miliona evra vredne ugovore sa tri firme iz Kragujevca, koje imaju dugogodišnje iskustvo. Zadovoljni smo saradnjom sa tim firmama - kaže Marković.
Korupcija najveća prepreka
Tokom susreta u Minhenu rečeno je dosta toga što nije nepoznato kada je reč o povratku ili bar povremenom angažovanju u Srbiji naših akademaca i uspešnih poslovnih ljudi.
Učesnici dijaloga su označili kao najinteresantije oblasti za saradnju poljoprivredu i proizvodnju organske hrane, metalnu i mašinsku industriju, sektor informacionih tehnologija i turizam.
Da bi ta saradnja bila uspešna neophodno je obezbediti dobru informisanost, povezanost ili umrežavanje, podršku države i njenih institucija, bolju organizovanost srpske dijaspore, standardizaciju u proizvodnji i poslovanju.
Kao najveći izazov uspešnoj realizaciji povratka u Srbiju mladih stručnjaka i poslovnih ljudi, ali i privrednoj saradnji navedeni su korupcija u Srbiji, nedovoljna transparentnost u poslovima, nedovoljna podrška države, stereotipi o narodu i razlike u mentalitetu građana Srbije i Nemačke.
S obzirom na to da su predstavnici PKS-a i GIZ-a čuli dosta konkretnih predloga, za verovati je da će na sledećem okupljanju iduće godine mnoga od postavljenih pitanja biti razjašnjena i rešena.
To su obećali i Aleksandar Radovanović i Milica Rebić, a predstavnici srpske akademske i poslovne dijaspore se nadaju da će tako i biti.