Najbolje su sportske strane

Mira Teskeredžić

Pariz, Francuska

Prolazeći kroz teški period snalaženja u zemlji čiji jezik nije znala, razumljivo je da je na razne načine, pa i podsvesno, ostala vezana za maticu. 

U to se ubrajalo i, prvo otkrivanje, a zatim praćenje dijasporskog svakodnevnog informatora.

Tako su joj "Vesti" postale dobar drugar, a ovako ih razrađuje:

- Novine u ruke i uvek prvo pogledam šta se dešava u dijaspori, naravno, najviše u Francuskoj. Ponekad naletim, što me posebno dojmi, na vesti, priče, crtice o Zeničanima rasutim po svetu, ili ugledam samo imena bivših sugrađana. Iskreno da priznam, više volim da čitam rubrike dijaspora, porodica, recepti, saveti, nego politiku. Politika nas je rastavila, zavadila, oterala u rasejanje, politika nikad nije poštena. Redovno pratim udruženja i klubove dijasporaca, na primer, susrete pesnika, pisaca, volim da saznam gde je KUD Mladost imao koncert, oni su za mene najbolji. Kad bih stavila na kantar, ne znam šta bi mi preteglo po kvalitetu. Možda su, ipak, najbolje sportske strane, one su jedino istinite, tu nema muljanja, u sportu se zna da ko je pobedio - pobedio je, ko je izgubio - izgubio je, a ne može biti "možda je pobedio". Listajući strane zadržim se i na pravnim savetima u vezi sa carinom, vožnjom, penzijom, a iskreno mislim da je u "Vestima" previše Crne hronike. I od mene još nešto: neka nam dugo požive naše "Vesti".