Dočekao novi krov nad glavom
- Još ne verujem da je ovo moja kuća i da imam sve u njoj... Još se nisam navikao na frižider, električni šporet, sudoperu, veš-mašinu i kupatilo jer ih od rođenja nikada nisam imao. Posle decenija patnje i neizvesnosti, počinjem život od nule. Srećan sam što će i moja bolesna majka Rosa i sestra Marina, koje su uz mene bile u najtežim trenucima, u novoj kući imati svoj kutak i što svi zajedno krećemo u jedan novi i nadamo se bolji život - očiju punih suza radosnica rekao je Miloš Jovanović koji je doskora, teško bolestan, živeo u iznajmljenoj i trošnoj straćari bez vode, kupatila i struje.
Do polovine juna ove godine kuća je za Jovanoviće bila samo pusta želja.
Kao san
- Sve je ovo kao san! Mislili smo da su nas svi otpisali i da nam se loše piše. Posebno sam bila zabrinuta zbog Miloševe i majčine bolesti, ali sada će sve biti lakše. Imaće kvalitetniju negu i samim tim što žive u boljim uslovima. Veliko hvala svima koji su nam pomogli! - poručuje sestra Marina Jovanović.
- Nismo imali ni za hleb i lekove. I struju su nam zbog duga često isključivali. Sve je po nas krenulo nabolje polovinom prošle godine kada su "Vesti" prve objavile priču o našim nevoljama. Potom nas je podržalo još nekoliko medija, a odmah zatim počele su da pristižu i prve donacije. Najpre od dobrih ljudi iz dijaspore, a potom od mojih ratnih drugova i dobrotvora iz cele Srbije - priča Miloš i dodaje:
- Veliku pomoć pružili su nam i dobri ljudi iz Novog Pazara koje je uglavnom animirao dobrotvor i poznati humanitarac Hido Muratović. Taj uporni i predobri čovek je na svojim leđima nosio celu akciju. Njegovom donacijom od 1.000 evra iskopali smo i nalili temelje, bar 50 puta dolazio je u Troštice dok su majstori radili. Da njega nije bilo, sve bi išlo mnogo teže, neka ga Bog čuva! Ne postoje reči kojima bih se mogao zahvaliti svima koji su nam pomogli. Mnogo je ljudi učestvovalo u akciji našeg zbrinjavanja, svima do neba hvala. Želimo im dobro zdravlje i svaku sreću.
Anonimni Beograđanin kumovao
Tokom celog leta ciglu po ciglu građena je Miloševa kuća, koja je brzo ukrovljena, a problemi su počeli kada je trebalo završavati unutrašnje radove.
- Zabrinuli smo se kada nam je ponestalo novca, pa smo se za pomoć ponovo obratili dobrim ljudima iz Srbije i dijaspore. Ključna i najveća donacija stigla nam je pre mesec dana od jednog anonimnog Beograđanina koji je uplatio 300.000 dinara (više od 2.500 evra). Tada smo bili sigurni da će se Miloš useliti pre zime, hvala ovom velikom čoveku. Presrećan sam zbog još uspešne akcije - naglašava Hido Muratović.
Posebno se zahvaljujem "Vestima" i našoj dijaspori koja je finansirala više od trećine kuće u koju je ukupno sa nameštajem uloženo oko 15.000 evra. Hvala vam, dobri ljudi, nikada nećemo zaboraviti vašu dobrotu!
Podsetimo, Miloš je hrabro branio Srbiju na Kosovu i Metohiji, preživeo je sve NATO-bombe i pakao Košara, kući se te 1999. godine vratio sav u ranama, izgoreo i pocepan. Nije imao ni za lekove, a dugo vremena ni zdravstvenu knjižicu. Od stresa i ratnih strahota (na rukama nosio poginule drugove) i danas ima psihičke probleme. Zbog metaboličkih i hormonalnih poremećaja ugojio se sa 80 na čak 160 kilograma.
Počeli, pa zastali
Osim što je Milošu omogućila lečenje na VMA, Vojska je poslala mašine da probiju seoski put do njegove kuće. Na žalost, jedna od mašina se brzo pokvarila, pa je posao samo delimično obavljen. Miloš, Rosa i Marina se nadaju da će ih inženjerci Vojske Srbije ponovo posetiti već na proleće.
- Iako je krv lio za ovu zemlju, tek ove godine Miloš je upućen na kompletan lekarski pregled. Mesec dana bio je na VMA gde su lekari konstatovali da je potpuno nesposoban za rad i da treba da se izbori za status ratnog vojnog invalida.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Nadamo se da država sada neće praviti probleme i da će mu mesečno plaćati bar lekove - naglašava Miloševa majka Rosa koja i sama ima ozbiljnih zdravstvenih problema (operisala karcinom dojke) i dodaje:
- Sada ćemo imati gde da, kao ljudi, spavamo i da se okupamo. Meni i Milošu je to najvažnije. Biće teško i narednih godina, ali u novoj kući mnogo lakše. Važno nam je i saznanje da ipak, nismo sami i da postoje dobri ljudi koji su spremni da nam pomognu.