Virusi apokalipse: Oni mogu da zbrišu civilizaciju

Ako bi čovečanstvo pogodio virus, koji bi po svojoj ubojitosti bio sličan onome iz 1918. godine, umrlo bi između 20 i 100 miliona ljudi.

Ali, nije virus influence jedini koji preti čovečanstvu, prema SZO, od početka 1980-ih pojavilo se 39 novih bolesti koje su uglavnom prešle sa životinja na ljude.

Mnogi od novih virusa koji su zapretili čovečanstvu zapravo su "stari", jer kod životinja postoje već vekovima.

Najbolji primer za to je HIV, uzročnik side, koji je naslednik SIV, virusa koji nose šimpanze u Kamerunu. Naučnici smatraju da je do transformacije "miroljubivog" SIV (nije opasan za šimpanze) u zloglasni HIV došlo pre sedamdesetak godina, kada je počelo krčenje šuma i gradnja saobraćajnica u Africi.

Donosimo pregled nekih od najopasnijih virusa koje su stručnjaci prozvali "jahačima apokalipse".

Lasa

Godišnje umire oko 5.000 ljudi

Prvi slučaj zaraze kod ljudi zabeležen je kod jedne medicinske sestre u nigerijskom gradiću Lasa 1969. godine. Virus prenose glodari u zapadnoj Africi, posebno jedna vrsta pacova koji živi u kućama. Lasa izaziva povraćanje i proliv i hemoragičnu groznicu. Godišnje se tim virusom zarazi oko 300.000, a umre oko 5.000 ljudi.

Marburg

Stopa smrtnosti 90 odsto

Virus je dobio ime po nemačkom gradu Marburgu gde se pojavio 1967. godine kod zaposlenih u jednoj laboratoriji koji su radili istraživanja sa zaraženim zelenim majmunima iz Ugande. Od marburške groznice je tada stradalo sedam ljudi.

Virus marburg izaziva hemoragičnu groznicu, bolest obeleženu teškim krvarenjem, otkazivanjem organa i, u mnogim slučajevima, smrću. Stopa smrtnosti od Marburga kod zaraženih osoba je 90 odsto. Ove je jeseni u Ugandi od marburške groznice umrlo troje, dok je više od 100 ljudi u karantinu pod lekarskim nadzorom.

Nipa i hendra

Opasnost skrivena u slepim miševima

Kao inspiracija za film "Zaraza" Stivena Soderberga iz 2011. godine, poslužio je virus nipa, koji se 1998. godine pojavio u istoimenom selu u Maleziji. Taj virus prenose slepi miševi, a te godine je nipa prvo ubio hiljade svinja, da bi već za nekoliko nedelja "skočio" na čoveka i usmrtio stotinak ljudi.

Nipa je ubrzo svrstan u četvrtu, najvišu kategoriju biološke opasnosti, što znači da se proučava u specijalnim laboratorijama uz najveće moguće mere opreza. Bliski rođak nipe jeste hendra, virus koji je 1994. godine u Australiji s konja prešao na čoveka i usmrtio nekoliko ljudi. Virus hendra, takođe, prenose slepi miševi koji žive u južnoj Aziji.

Krimsko-kongoanska hemoragična groznica

Postoji na Balkanu

Prvi je put opisana 1944. godine na Krimu, a zatim je 1969. godine zabeležena u Kongu. Međutim, poslednjih desetak godina bolest se pojavila u jugoistočnoj Evropi, Grčkoj, Albaniji i Bugarskoj, a u Srbiji na Kosovu. Divlje i domaće životinje, poput ovaca i goveda, prirodni su rezervoari virusa koji se smatra jednim od profitera klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Zaraza se prenosi ubodom inficiranog krpelja ili direktnim kontaktom s krvlju zaraženih životinja, najčešće pri klanju. Virus kod zaraženih ljudi najčešće izaziva blagu groznicu, ali neki sojevi mogu da rezultiraju hemoragičnom groznicom i otkazivanjem organa.

Zika

Prenose ga tropski komarci

Virus je poreklom iz Afrike, a nazvan je prema tropskoj šumi Zika u blizini jezera Viktorija u Ugandi, gde je 1947. godine prvi put izolovan kod majmuna. Virus zika se zatim proširio duž ekvatorijalne Afrike i kasnije po Aziji, Polineziji i pre nekoliko godina u Americi. Prenosi ga tropski komarac aedes aegupti. Zaraza se kod ljudi javlja nakon uboda agresivne ženke komarca.

Većina zaraženih ne primećuje nikakve simptome, ali zika je vrlo opasan za trudnice jer zaraza tim virusom u trudnoći može da rezultira rađanjem dece s mikrocefalijom. Reč je o retkoj urođenoj deformaciji kod koje se, zbog nenormalnog razvoja ploda u materici, dete rađa s manjom glavom i oštećenjima mozga.

Denga groznica

Godišnje se zarazi više od 50 miliona ljudi

Denga groznica je poznata i kao kostolomna groznica. Reč je tropskoj bolesti koju uzrokuje virus denge, a prenose ga tropski i tigrasti komarac. Simptomi su visoka temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i osip sličan ospicama, a u težim se mogu javiti jaka krvarenja koja rezultiraju smrću. Godišnje se denga groznicom zarazi između 50 i 100 miliona ljudi. 

Ebola

"Rezervoar" su slepi miševi

Pojavila se 1976. godine u jednom selu uz obalu reke Ebole u Kongu, a nakon toga je zabeleženo dvadesetak epidemija te bolesti u Africi. Najgora i medijski najeksponiranija bila je epidemija u zapadnoj Africi, koja je od 2013. do 2016. godine odnela živote 11.300 ljudi. Ipak, globalizacija i gusti avionski saobraćaj tada su rezultirali s nekoliko slučajeva ebole na Zapadu. Najverovatniji "rezervoar" virusa su voćni slepi miševi.

Ljudi se zaraze kontaktom s krvlju, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih šimpanzi, gorila, slepih miševa, majmuna, šumskih antilopa i drugih vrsta. Simptomi bolesti su: visoka temperatura, groznica, bolovi u mišićima, glavobolja, povraćanje i proliv i, na kraju, obilno krvarenje, koma i smrt.