U čemu je tajna švajcarske penzije?

A šta je Srbija naučila?

"Švajcarskim penzionerima je dobro", objavila je ovih dana velika tamošnja banka UBS, upoređujući situaciju u kojoj se nalaze penzioneri u Švajcarskoj s nekim drugim zemljama. Analitičari te banke kažu da zahvaljujući načinu na koji je postavljen švajcarski penzioni sistem, prosečna pedesetogodišnja Švajcarka odvaja znatno manji deo prihoda nego njeni vršnjaci u Londonu, Njujorku ili Tokiju kako bi jednog dana imala osnovni životni standard.

Prema njihovim proračunima, takva osoba mora danas odvajati samo 11 odsto mesečnih prihoda kako bi osnovni životni standard održala i u penziji. Uz takve uslove penzija bi tada trebalo da joj iznosi 48 odsto ranijih prihoda, što je dovoljno za normalan život čak i u skupoj Švajcarskoj.

Švajcarski penzioni sistem ima tri stuba: obavezni državni, obavezni privatni i dobrovoljni privatni zajednički daju ukupnu penziju. Nacionalni sistem obavezne državne penzije je u svom osnovnom obliku u Švajcarskoj postavljen na noge još 1948. godine, a 1985. obaveznim je proglašen i drugi stub.

Penzioni sistem je posle Drugog svetskog rata prilagođavan desetak puta kako bi se uskladio sa ekonomskom realnošću, a upravo zahvaljujući tim prilagođavanjima i, pre svega, snažnoj i rastućoj švajcarskoj ekonomiji, dosad nije bilo potrebno rezati penzije ili stvarati bitnije budžetske deficite.

Penzioni sistemi širom sveta redovno su jedno od ključnih pitanja politike i retko se koja država ne mora baviti finansijskim problemima građanima koji su otišli u penziju. Čak i kad sistemi dobro funkcionišu, poput spomenutog švajcarskog, potrebno ih je konstantno prilagođavati kako bi i budući penzioneri imali osiguranu osnovu za normalan život.

Lekcija je to koju je i Srbija još davno mogla da nauči, ali svedoče tome beskrajni svakodnevni problemi domaćih penzionera, nažalost - nije.