Haradinaja hapsi samo Srbija
Zahtev kosovske policije za ukidanjem poternice koji je usledio posle hapšenja Haradinaja u Francuskoj, prosledio je Unmik. Žalba napisana na 20 strana iz Unmika je poslata Komisiji za kontrolu međunarodnih poternica u Lionu, a na konačnu odluku je navodno uticala svojevremena oslobađajuća presuda Haškog tribunala.
Srbija je sa svoje strane poslala odgovor u kome je argumentima branila optužbe i tvrdnje da je bivši komandat OVK ratni zločinac. Zato je konačna odluka komisije u Lionu, doneta nakon nekoliko sastanaka održanih tokom ove godine, izazvala oštre reakcije u Beogradu.
"Nevidljivo" 17 Albanaca
Osim Haradinaja, za države članice Interpola "nevidljiva" su imena još 17 kosovskih Albanaca, koji su na funkciji ili blisko povezani sa vrhom vlasti.
Ukinute su poternice za Azema Sulju, Šukri Buju, Tomora Morinu, Sinana Morinu, Fadilja Kastratija, Murteza Kastratija, Ardijana Durakua, Vitora Zefaja, Besima Vokšija, Mahmuta Ukšinija, Fadilja Suljevića, Sulju Ćerićija, Ćamilja Pajazitija, Špejtima Demirija, Azema Olurija, Muharema Gašija, Bujara Bobanija, Rabita Alije i Faruka Nošaja.
Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je žalbu i pojasnila da Interpol ne može da ukine poternice, već samo da ih "zamagli" kako ne bi bile vidljive zemljama članicama. Ona je ocenila skandaloznim što je "Unmik preuzeo ulogu države" i istakla da niko ne može da ukida odluke srpskih pravosudnih organa, pa ni Generalni sekretarijat Interpola, jer su raspisane po naredbiOdeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
- Da li uopšte Unmik može da se poziva na rezoluciju koju je usvojila Generalna skupština Interpola 2010, imajući u vidu da su poternice za Haradinajem i ostalima raspisane još 2004. godine - pita ministarka.
Haradinaj je za Srbiju i dalje osumnjičeni za najteže ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji, poručio je i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i "ukoliko bude dostupan našim organima gonjenja, mi ćemo ga u svakom slučaju uhapsiti".
Drecun: Udarac za dijalog
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun istakao je da odluka Komisije u Lionu "strahovito vuče unazad" dijalog Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu jer se posle nje ne može govoriti o pomirenju. Kako je istakao, "odluka je štetna i pogubna" i "njome se diskriminišu žrtve, ali i država Srbija koja je onemogućena da sprovede pravdu".
- Zbog svih srpskih žrtava i svih onih koji su stradali delovanjem Ramuša Haradinaja, zahtevaćemo od Interpola da revidira odluku - istakao je Stefanović.
Haradinaj je poslednji put uhapšen po Interpolovoj poternici 4. januara 2017, u francuskom delu švajcarskog aerodroma u Bazelu. Srbija je odmah zatražila njegovo izručenje. Nedelju dana kasnije oduzet mu je pasoš, zabranjeno mu je da napusti Francusku i pušten je da čeka odluku o ekstradiciji, da bi u aprilu bio oslobođen.
Pre toga, juna 2015, uhapšen je u Sloveniji po istoj poternici, ali tada nije traženo izručenje. Haradinaj je u Srbiji pod istragom od 2004 i tereti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu i Metogiji tokom 1998. i 1999. godine, a reč je zločinima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
Odluku Interpola, Haradinaj je prokomentarisao rečima "da mu nije poznato to da je uklonjen sa liste" i da "nije ništa dobio".