Strah i trepet Drugog svetskog rata: Žene čuvari u nacističkim logorima

Mnogi se i danas pitaju da li je uzrok toga njihova vera u ispravnost Hitlerove politike, latentni sadizam, ili možda oboje. 

Dorotea Binc 

Dorotea je tokom Drugog svetskog rata bila nadzornica u koncentracionom logoru "Ravenzbrik". Radila je u raznim delovima logora, uključujući i kuhinju, a kasnije je bila zadužena za deo u kojem su kažnjavane i mučene zatvorenice, u čemu je i sama učestvovala.

Po završetku rata pogubljena je zbog svojih zločina. 

Greta Buzel 

Greta Buzel, rođena Miler, bila je obučena medicinska sestra. Godine 1939. poslata je u "Ravenzbrik", gde je odlučivala o tome ko će biti ubijen gasom, a ko će završiti u omladinskom logoru "Ukermark".

Upamćena je po rečenici: "Ako ne mogu da rade, neka trunu". Nakon suđenja je pogubljena s Elizabet Maršal 3. maja 1947. godine. Maršalova, koja je tada imala 60 godina, najstariji je ubijeni ženski nacista. 

Alis Orlovski 

Alis je radila u nekoliko ozloglašenih nacističkih koncentracionih logora u okupiranoj Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata. Dok je bila u logoru "Majdanek", smatrali su je jednom od najokrutnijih nadzornica zbog brutalnih metoda mučenja.

Pred kraj rata njeno ponašanje se drastično promenilo: postala je humanija i donosila vodu onima koji su bili žedni, pa se spekulisalo da je to radila jer je znala da će joj biti suđeno kao ratnom zločincu. Osuđena je na doživotnu robiju, ali je puštena deceniju kasnije. 

Ilze Koh 

Ilse Koh, supruga Karla Ota Koha, komandanta koncentracionog logora "Buhenvald", ostala je zapamćena po posedovanju suvenira od kože ubijenih zatvorenika s karakterističnim tetovažama.

Osuđena je na doživotnu robiju po završetku Drugog svetskog rata. Obesila se u ženskom nemačkom zatvoru u Ajhahu 1. septembra 1967. 

Rut Najdek 

Rut je od početka jula 1944. do kraja aprila 1945. godine obavljala različite funkcije u "Ravenzbriku". Svoje pretpostavljene impresionirala je odlučnošću i brutalnošću prema zatvorenicama i važila je za jednu od najgorih nadzornica.

Bila je uključena u odabir i egzekuciju više od 5.000 žena i dece. Osuđena je na smrt vešanjem. 

Marija Mandl 

Marija je odgovorna za smrt oko 500.000 zatvorenika "Aušvica". Karijeru je započela kao čuvar u "Lihtenburgu", zajedno sa 50 drugih žena.

Od oktobra 1942. u "Aušvicu" je bila na poziciji ispod komandanta logora Rudolfa Hesa, što joj je donelo skoro apsolutnu moć. Za dve godine veliki broj ljudi poslala je u gasne komore, uključujući decu. Obešena je u januaru 1948.