Srpski robot osvojio svet

Više od 3.000 ekipa, 8.000 učesnika iz 16 zemalja, 18. i 19. novembra odmerili su snage. Među njima i Mašan Vučinić, Nikola Starčević i Mihajlo Mihajlović, predvođeni profesorom Jovanom Miletićem. Ipak, nisu mogli da zaborave i značaj profesorke Jelene Stojanović koja ih je iz Beograda bodrila, i koja je sa njima radila na pripremama za takmičenje. Najpričljiviji među njima, Nikola, objasnio nam je kakva su pravila takmičenja i koliko im je značila ova prestižna nagrada.

- To je takmičenje iz robotike prilagođeno deci od pet do 18 godina. Kao i na većini takmičenja iz robotike, zadatak je da se napravi robot koji bi rešio što više zadatih prepreka. Zna se putanja po kojoj se kreće robot, a do samog takmičenja se ne znaju zadaci. Robot kreće sa polazne tačke i dolazi do pozicija na kojima se nalaze razni interaktivni zadaci. Svaki zadatak nosi određeni broj bodova. Sveukupno runda traje tri minuta, a pre toga timovi imaju dva sata da programiraju robota da reši zadatke. Na primer, jedan od zadataka je bio da robot okreće propeler i tako sklapa i otvara most na mapi - sa entuzijazmom objašnjava Nikola dok nam pokazuje kako sve to u praksi izgleda. Srpski tim je imao dosta skromniju verziju robota i stariju opremu, što je, prema mišljenju tima upravo i bio razlog zašto su dobili nagradu.

- Upravo korišćenje siromašnijih senzora i rezultati koje smo mi na takvoj opremi uspeli da ostvarimo su razlog što su prepoznali naš kvalitet. Mnoge ekipe su imale dosta kvalitetniju opremu, samim tim im je lakše da savladaju zadatke. U Kini se mnogo duže bave ovim, pa im je iskustvo naravno donelo i najviše nagrada. Teško im neko može stati na crtu - priča Nikola.
Uspehom koji su ostvarili je prezadovoljan.

- Sam čin odlaska na neko svetsko prvenstvo, koja god da je oblast u pitanju, velika je stvar, a kamoli još ostvariti neki uspeh. Reakcije naših porodica, prijatelja, nastavnika su bile sjajne. Svi su radosni zbog nas - kaže Nikola.

Mašan Vučinić ističe da cilj takmičenja nije samo zabava, već može imati široku primenu.

- Od fabrika do svakodnevnog života roboti mogu biti primenjivani. Danas možemo videti robotske ruke koje se koriste u fabrikama, postoje recimo roboti koji serviraju kafu. Sigurno je da je to budućnost i da je to oblast u razvitku - kaže ovaj momak.

Pored programiranja i robota, momci su imali dovoljno vremena da upoznaju zemlju koja ih je ugostila.

- Uvek je divno upoznati ljude širom sveta. To se rečima ne može opisati. Oni različito misle, različito funkcionišu, prelepo je iskustvo upoznati različitosti. Organizatori takmičenja su nam napravili i fantastične ture za obilazak. Fascinirani smo veličinom grada. Sve je veliko. Šangaj je ogroman grad, ima više od 20 miliona stanovnika. Posetili smo ogromni toranj u centru grada, sa kojeg se ni ne nazire kraj. Eto koliko je to veliki grad - priča Nikola.

Planove za budućnost još uvek kuju. Ne znaju da li će školovanje nastaviti u inostranstvu ili u svojoj zemlji, ali se nadaju da neće morati da idu preko granice da se ostvare u onome u čemu su dobri. Robotika je njihova velika ljubav. Kako kažu, raspust za njih ne znači i rastanak sa školom.

- Svaki raspust provodimo ovde. Niko nas na to ne tera, već u tome uživamo. Ako su u planu takmičenja, pripremamo se za takmičenja. Ako nema, sami osmišljavamo nove projekte. Moja mama se šali da bismo mogli da osmislimo robota koji sam pegla, a ako budemo dovoljno ludi, i to ćemo ostvariti - našalio se Nikola za kraj druženja sa "Vestima".