Nije još gotovo: I posle Haga - Hag

Ovo telo okončaće žalbene postupke, postupke preispitivanja presuda, kao i postupke koji se tiču nepoštovanja suda i ponovljenih suđenja, uključujući žalbene postupake u slučajevima protiv Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, kao i slučaj dvoje radikala, Vjerice Radete i Petra Jojića.

Istovremeno, ovo telo ima zadatak da brine i o zaštiti žrtava i svedoka i pruža pomoć nacionalnim pravosudnim sistemima, napominju u  Mehanizmu i kažu da su oni zamišljeni kao mala, privremena i efikasna institucija čije će se funkcije i veličina vremenom smanjivati. Izuzev predsednika, sudije rade na daljinu i samo na poziv predsednika, rekli su u Mehanizmu.

Dodaju da se velika većina sudskih spisa Tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji, između ostalog, sadrže dokumente u vezi s predmetima, dokaze predočene u sudnicama, audio-vizuelne materijale i transkripte suđenja iz okončanih predmeta se već nalaze u nadležnosti Mehanizma, dok će ostatak biti prebačen na Mehanizam po zatvaranju Tribunala.

S obzirom da je veliki deo javnih sudskih spisa Tribunala za bivšu Jugoslaviju već dostupan online, dugoročni cilj Mehanizma je da učini dostupnim javnosti javne sudske spise Tribunala, uz istovremenu zaštitu poverljivih informacija u skladu s pravnim okvirom u kojem Mehanizam deluje. 

Rezolucijom 1966 (2010), Savet bezbednosti UN je odredio da će Mehanizam delovati na početni period od četiri godine, počevši od 1. jula 2012. Rad Mehanizma u postupcima koji su vođeni pred Haškim tribunalom nije oročen i biće produžavan odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok za to postoji potreba, rečeno je ranije u Mehanizmu.