Đorđević zadovoljan naslednicima

Tim povodom, selektor Srbije Saša Đorđević sumirao je situaciju u kvalifikacijama u koje je ušao sa iznuđenim timom koji je znatno promenjen ne samo u odnosu na OI u Riju nego i EP u Istanbulu, a govorio je i o svim drugim problemima u košarci.

- Moram prvo da kažem da sam izuzetno srećan i ponosan što treniram ovu grupu momaka, doživljavam nestvarno pozitine emocije kraj njih. Imaju izvanredan kvalitet i košarkaško znanje i ja im čestitam. Čestitam i njihovim trenerima u klubovima i trenerima u mladim selekcijama jer su svi oni doprineli tome da mi imamo olakšan posao kada dođu u A tim. Moj strah da možda ne postoji znanje bio je neopravdan jer je ono tu kao i srce ovih momaka

Šta vam je kao treneru obeležilo pripremu ovih utakmica?

- U trenerskom smislu ovo je bio veliku izazov. U ovakvim uslovima bilo bi nam lakše da imamo ekipu sa malo više igrača koji poznaju sistem. Veliku pomoć smo imali od Mačvana, Simonovića, Raduljice i Birčevića koji poznaju sistem, zadatke i terminologiju koji su potpuno novi za nove igrače. Postavilo se pitanje odakle krenuti. Nismo hteli da opteretimo igrače previše već da napravimo atmosferu koja će biti opuštenija i pomoći igraču da igra bolje.

Koliko su se razlikovale dve utakmice a koliko su bile slične?

- Bile su obe veoma važne. Sigurno je da smo prvu igrali u punom poletu, sa velikom energijom i željom i tu nije bilo  mnogo znakova pitanja na koji način ćemo odigrati. Druga je došla kao malo teža, verovatno je postojala bojazan unutar igrača i ambijenta da ukoliko se izgubi - izgubiće se mnogo. Priprema je protekla na istim principima kao i uvek, ali je bilo očigledno da su neki igrači bili pod ručnom, neki iz objektivnih razloga, kao Paunić sa povredom, ali je postojala velika želja i sigurnost koji su došli od Raduljice, Simonovića, Mačvana... Oni su pokazali pravo, lidersko lice prema svim ovim momcima i to nam je bilo preko potrebno. Svakako je drugi meč bio važniji.
 

Šta ste dobili kao trener iz ova dva meča?

- Dobili smo si jednu zdravu grupu, fenomenalnu energiju, ciklus koji se nastavlja. To je nasleđe, postoji velika želja svih momaka da dođu ovde i bore se za ovaj dres i zemlju i pokažu šta znaju. Meni je lično veoma stalo da se to vidi. Ja se nadam da se to vidi i igrači to pokazuju u svakom svom gestu i odnosu prema obavezama, kako tehnničko-taktičkim tako i onim van terena. Trenutno sam trener sa mnogo pozitive.

SVI ZAJEDNO PRED FIBA

Situacija u evropskoj košarci je gotovo neizdrživa, izaziva frustracije kod ljudi koji rade u tom sportu kao i kod onih koji ga vole. Imao je Đorđević i o tome da kaže neku reč kad mu je postavljeno pitanje da li se nada jačem sastavu pred sledeći termin kvalifikacija, odnosno i drugim evroligaškim igračima, ne samo iz Zvezde.

- To danas niko ne zna. Vidite primer Birčevića, imao je ogromnu želju da dođe ovde, jedva su ga pustili da igra prvu utakmicu a njegov klub je u FIBA Ligi šampiona ima važnu utakmicu. Dakle, klub koji igra pod krovom FIBA ne da igraču da igra utakmicu u kvalifikacijama FIBA?! Neka mi to neko objasni! Svi mi koji smo u košarci pravimo analize koje su veoma lične, svi gledamo samo u svoj tanjir, ali mislim da taj tanjir treba da postane sveevropska trpeza. Da sve federacije zajedno imaju jasan stav i da onda zajedno u nekoj uniji evropskih federacija predstave politiku svih nas prema FIBA, Evroligi... Jedino tako možemo spasti ceo pokret koji se zove košarka, inače će svako gledati samo svoje probleme, a momenat je istorijski. Predsednici nacionalanih federacija treba da štite svoje nacionalane selekcije, ali i klubove na kraju krajeva, jedino tako možemo da imamo zajedniču politiku, stav i direkcije s kojima ćemo pred FIBA i Evroligu.

- Mi treneri možemo na teren da donesemo samo produkt koji se zove košarka i taj produkt će biti bolji i lošiji u zavisnosti od toga kakav je kvalitet igrača. Što je veći kvalitet igrača, interesantnije je za vas, hale su punije, privlače se sponzori i ta košarka je onda mnogo bolja.
Osiguranje igrača je najmanji problem, oni imaju lično osiguranje, osiguranje kluba i svaka je federacija dužna da plati to osiguranje. Ali postoji fizička nemogućnost da se igrači izvedu na teren. Košarka je igra automatizma, detalja i preciznosti i ta preciznost mora da se trenira da bi to na nešto ličilo. Ne možemo samo izvesti 10-12 igrača na teren i reći "ajde igrajte, vi ste Srbija a vi Gruzija". Svi mi treneri plačemo za treningom. Igrači Zvezde jesu dobili dozvolu, ali za jedan trening trebalo je da ubacimo tri nova igrača posle pet dana punjenja igrača informacijama, gomilanja našom terminologijom. Napravili bismo probelm samo tim igračima i svima nama koji smo došli do nekog automatizma, da ne kažem igre. Treneri stvarno rade veoma težak posao.