Kraj Porodice Menson (1): Đavolji pir u Los Anđelesu
Iz zatvora, u kojem je proveo poslednje četiri decenije, samo je kratko objavljeno da je napustio ovaj svet prirodnom smrću. Zajedno sa četvoro sledbenika Menson je optužen i osuđen za planiranje i izvršenje ubistava 1969. godine u kojima su masakrirani glumica Šeron Tejt i još šest drugih ljudi, u dva napada.
Masakr u vili
Bio je vođa kulta poznatog kao Porodica Menson, koji se sastojao uglavnom od nesrećnih mladih žena. Iako sam nikoga nije ubio, Menson je zavodio te žene i navodio ih na neke od najkrvavijih sektaških zločina koje je svet video, što im je, uz odsustvo ličnih motiva za te zločine, donelo medijski naslov najluđih ubica u istoriji sveta.
Mensonova "porodica" se pročula po zlu zbog brutalnosti kojom su ubili Tejtovu, suprugu režisera Romana Polanskog. Ona je bila u osmom mesecu trudnoće kada su provalili u njenu kuću u Los Anđelesu i pobili nju i četvoro njenih gostiju. Na vratima su ispisali reč "svinja", a već sledeće nedelje ubili su bračni par Labjanka. Menson i tri sledbenice, Suzan Etkins, Patricija Krenvinkel i Lesli van Huten zajedno sa Čarlsom Teksom Votsonom osuđeni su za ubistva u kojima je jedini nalogodavac bio njihov vođa. U kući Labjankovih lično je za stolicu vezao Lena i Rozmeri pre nego što je izašao iz kuće i ostavio sledbenike da dovrše krvavi pir.
Ja sam jako opasan čovek
Advokat Čarlsa Mensona je sve do 2014. tvrdio da je njegov klijent nevin, ali je klijent dve godine ranije, na saslušanju za uslovno puštanje na slobodu, rekao zatvorskom psihologu: "Ja sam poseban. Nisam kao prosečni zatvorenici. Ceo život sam proveo u zatvoru. Pet ljudi sam smestio u grob. Ja sam jako opasan čovek." Mensonu je 12 puta odbijena molba za uslovnu slobodu. Sledeće saslušanje mu je bilo zakazano za 2027. godinu. U junu ove godine molba za uslovno puštanje na slobodu odbijena je i istaknutoj članici njegovog kulta Patriciji Krenvinkel, koja je u međuvremenu postala žena s najdužim "stažem" u zatvoru u istoriji SAD. Njen advokat je rekao da je Krenvinkelovu Menson zlostavljao, ali ni to nije pomoglo. I njoj je molba za uslovnu slobodu bila više puta odbijena tokom poslednjih decenija.
Mensonova smrt je donela olakšanje porodicama žrtava, što je prva objavila glumica i spisateljica Debra Tejt, sestra nastradale glumice. Nakon što su Atkinsova, Krenvinkelova, Votson i Linda Kazabijan provalili u baštu vile, ubili su najpre 18-godišnjeg studenta Stivena Parenta koji se tamo slučajno zatekao. Na silu su ušli u kuću i prestravljenim gostima rekli da su došli kako bi obavili "đavolji posao". Najpre su brutalno presudili Džeju Sebringu, scenaristi Vojćehu Frikovskom i njegovoj devojci Abigejl Folger, koja je bila naslednica velike kompanije za uvoz kafe.
Tada 26-godišnju manekenku i glumicu Šeron ostavili su za kraj. Ona ih je preklinjala da je poštede zbog deteta koje je trebalo da se rodi za dve nedelje, ali Mensonovi sledbenici nisu imali milosti. Onako vezanu, izboli su je nožem 16 puta dok je ona, kako se čulo kasnije na suđenju, zapomagala: - Mama, mama!
Polanski je u to vreme bio van grada, na snimanju. Nevenčana supruga ga nije pratila zbog visoke trudnoće, a i htela je da provede veče družeći se s prijateljima.
Oprostila, ne i zaboravila
Režiser nikad sebi nije oprostio što te večeri nije bio kod kuće.
- Šta sam uradila pošto su mi javili da je Menson preminuo u bolnici od prirodnih uzroka? Kleknula sam, stavila cvet ispod raspeća, rasplakala se i pomolila, a onda Romanu napisala mejl - rekla je šezdesetpetogodišnja Debra Tejt.
Ljubimica Amerike
Roman Polanski se na vest o tragediji prvim letom vratio u Los Anđeles. Snimljen je kako kleči na još krvavom ulazu u vilu. Sa Šeron se upoznao 1967. godine na setu svog filma "Neustrašive ubice vampira". Mlada glumica je do tada snimila šest filmova, bila nominovana i za Zlatni globus za Dolinu lutaka, a kritičari su je već posle prve dve uloge proglasili velikom glumačkom nadom Holivuda, nadarenom i za dramske uloge i za komedije. Štampa ju je još pre smrti proglašavala ljubimicom Amerike, a posle smrti objavljivala da je holivudsko nebo zauvek izgubilo najsjajniju zvezdu. Njena smrt je izmenila i tok života kontroverznog reditelja, iako je sa Šeron proveo svega dve godine. U svojoj autobiografiji Polanski je zapisao: "Njena smrt je jedini trenutak u mom životu koji je zaista bio prekretnica. Promenio sam se. Pre tog nemilog događaja plivao sam u okeanu očekivanja, planova i optimizma, a odjedanput sam postao pesimista, večno nezadovoljan životom i svime oko sebe. Vreme provedeno sa Šeron najbolje su godine moga života."- On mi je bio najmanja briga. Znala sam da će život provesti iza rešetaka, da nema šanse da ga pomiluju, a osim toga, ja sam mu davno oprostila jer bi me mržnja inače izjela nasmrt. Oprostila, ali ne zaboravila. Međutim, ceo život se borim da na slobodu ne budu pušteni njegovi sledbenici, oni koji su tako olako izboli moju trudnu sestru i njenom krvlju pisali po zidovima. Obilazim njihova saslušanja za pomilovanja i podsećam na grozomornost njihovih zločina - bila je kategorična Debra, koja je nastavila da se bori za pravdu uprkos raku dojke od kojeg je u međuvremenu obolela.