Valuta koja će vas obogatiti, a ne morate ništa da radite

Tržište digitalnih valuta probilo je virtuelnu granicu 300 milijardi dolara vrednosti u nedelju uveče nakon što su dve najveće kriptovalute ostvarile značajan rast. Prema podacima kompanije Kojn market kap, tržišna kapitalizacija celog kripto-tržišta iznosila je 303 milijardi dolara do 12.30 sati po američkom vremenu.

Bitkoin, najveća kriptovaluta s tržišnom kapitalizacijom iznad 150 milijardi dolara, umalo je dosegla vrednost od 10.000 dolara. Prema podacima Markets insajdera dostigla je vrednost 9.694 dolara. Ethereum, kao druga najveća kriptovaluta, u nedelju je dostigla vrednost od 485 dolara, tek nešto manje od očekivanih 500 dolara.

Bitkoin, kao valuta teško je iskoristiva i tek retke trgovine smatraju bitkoin legitimnim sredstvom plaćanja. Istovremeno, pseudoanonimnost bitkoina i ostalih sličnih kriptovaluta omogućila je tržišta drogom i prodaju ostalih ilegalnih predmeta ili usluga putem interneta.

Ali vratimo se malo u prošlost. Bitkoin je nastao kao zanimljiv eksperiment misterioznog Satošija Nakamota, koji se nikad nije pojavio u javnosti. Njega je zanimalo da li je moguće imati decentralizovanu valutu, valutu koju svako može da štampa i koju svako može razmenjivati bez potrebe za visokim naknadama.

Gledano isključivo prema vrednosti bitkoina, možemo reći da je eksperiment uspeo. Međutim, gotovo svi postulati takve valute su pali u vodu.

Bitkoin nije decentralizovan zato što većinu transakcija beleži i dodaje u nove blokove nekoliko kompanija iz Kine. Nije jeftin zato što procenjena cena jedne transakcije iznosi nekoliko desetina dolara. A nije ni brz zato što čitava mreža može da beleži tek sedam transakcija u sekundi.

Uprkos svim pobrojanim problemima, cena bitkoina iz dana u dan raste i gotovo niko ne zna zašto. Sigurno nije zato što sve više ljudi troši svoje bitkoine jer, prema svim dostupnim podacima, broj transakcija stagnira još od proleća ove godine.