Kao da je bilo juče: U Evropu preko čađave mehane

"Beše to monumentalna zgrada, ta mehana. Pravoslavni Srbin jurio je danonoćno u nju, kao, bože me prosti, na Jordan, a bilo je tako udobno u njoj, da se čovek nije mogao da odvoji od nje. A to se i po meblu, odnosno jediku, moglo videti. Na stolicama i klupama je ostalo više sukna od čakšira seljačkih, nego runa od ovaca na kakvoj ogradi u toru. A to i jeste bio uzrok te je mnogome seljaku propao perčin u njoj, a radi nje i otišao mu bakrač na doboš. Ali ipak, ako se uzdignemo do nužne i potrebne objektivnosti, što jest, jest - baš lepa mehana beše! Beše tako prostrana, udobna i lepa da bi se mogli u njoj i balovi Trgovačke omladine davati, kako je to lepo primetio jedan putnik što prodaje Singerove mašine šivaljke, kada je putujući svratio u nju. Malo je, istina, počađavela, ali je to opet bio dobar znak, znak da je uvek dobro posećena bila. A to je opet znak, što rekao ćir Pašona, da napredujemo 'u vospitanje i civilizaciju jevropejsku'."

(Stevan Sremac u pripoveci "Limunacija u selu", 1896)