I Srbija na crnoj listi
Zemlja bez milijardera i tek nekolicinom milionera (u evrima) i s porezima koji nisu ni izbliza najmanji u Evropi je poreski raj?! Ovakvo čitanje vesti je za Milana Kovačevića, savetnika za strana ulaganja, pogrešno. Nije ovde reč o tome da je Srbija poreski raj, već da firme iz of-šor zona drmaju Srbijom bez kontrole, navodi Kovačević.
Podsetimo, Blumberg javlja da se u nacrtu predloga za proširenje liste nalazi još 36 zemalja, među kojima su, pored Srbije, Turska i Jermenija, Kukova ostrva, Maršalova ostrva, Panamu i Tunis i čitav niz drugih. Radna grupa EU, koja je imala zadatak da izvrši analizu "nekooperativnih vlasti nadležnih za poreska pitanja" zaključila je da aktivnosti vlada na rešavanju problema transparentnosti i ukidanja režima poreskih povlastica za sada "nisu dovoljne", rekli su ljudi upoznati sa događanjem i poverljivim dokumentima, koja je video i Blumberg.
Radikalne kazne
Nekoliko država, uključujući i Francusku, podržavaju kaznene mere kao što je isključivanje tih zemalja s međunarodnog finansijskog tržišta, mada nikakva odluka nije doneta.
Takozvana Grupa za kodeks ponašanja mogla bi da preporuči ministrima finansija EU da 5. decembra dodaju na crnu listu države koje nisu odgovorile zahtevima, dodaje se u tekstu.
- To što će se (ili će se možda) Srbija naći na takvoj crnoj listi je sasvim logično. Iz nekoliko razloga. Naime, reč je o zemljama, a ovde kao primer navodim našu, koje daju nerazumno velike poreske olakšice stranim kompanijama. Evo, pre neki dan je jedna velika strana fabrika konzervi na Novom Beogradu dobila da 10 godina ne plaća porez u Srbiji. Pa šta je to nego poreski raj - pita se Kovačević.
Imamo u Srbiji i druge primere, poput Fijata i drugih velikih investitora koji dobijaju silne olakšice u plaćanjima prema državi. Ali, postoje i još dva problema zbog kojih se Srbija može naći u neslavnom društvu.
- Prvo, tu je naše loše zakonodavstvo koje propušta da kontroliše povezana društva, transparentnost vlasništva i kontrole pranja novca koji se u Srbiji investira. Mnogo firmi je privatizovano preko takozvanih of-šor kompanija. Evropa pokušava da utvrdi neke standarde kako bi zaštitila građane i kako bi se poštovala određena pravila. Sve je to, naravno, posledica nedavnih otkrića u aferi Panamskih papira, odnosno Rajskih papira - dodaje Kovačević.
Ambasadori koji predstavljaju države EU trebalo bi da razgovaraju o predloženoj listi pre sastanka ministara finansija. Sedam karipskih država dobilo je dodatni rok do februara da ispuni obaveze zbog štete koju su pretrpele od najnovijih uragana, dok su britanske teritorije, među kojima su ostrva Gernzi, Men i Džerzi, dobili prelaznu ocenu. Analizom su bile obuhvaćene 92 jurisdikcije, a očekuje se da će lista kontinuirano biti ažurirana, piše Blumberg.
Ne bi ova crna lista bila sefte Srbiji. Najrigoroznije su bile sankcije UN 1992. godine kada je Srbija bila sasvim isključena iz međunarodnog tržišta kapitala. Ali, u novije vreme imamo i slučaj da je naša zemlja završila na crnoj listi svetskih osiguravajućih društava jer nije ispoštovala međunarodnu arbitražu u slučaju privatizacije Putnika.
Kratkoročno loša vest
Zemlje EU su podeljene oko toga da li bi trebalo da koriste finansijske sankcije protiv nekooperativnih država, a uključivanje na crnu listu može da uruši reputaciju Turske i da pojača pritisak na evropske kompanije da se uzdrže od investicija u tu zemlju, navodi njujorška agencija.
- Tužno je što nema značajnijeg ugovora u Srbiji koji nije za slučaj spora zaštićen međunarodnom arbitražom. To je znak da nijedan jedini investitor, od Fijata do Rusa u NIS-u, ne veruje srpskom pravosuđu. A te arbitraže, kad do njih dođe, po pravilu gubimo. Pa onda i neke od tih odluka ne poštujemo - dodaje Kovačević u prilog rezonu da Srbija završava na novoj crnoj listi.