Dojče vele: Mladiću presuđeno, šta s "Herceg-Bosnom"?
Hrvati: San o "Velikoj Srbiji" još uvek traje
Izostala je nervoza pre televizijskog prenosa izricanja presude Ratku Mladiću. I građani i političari i analitičari bili su uvereni da je doživotni zatvor jedina moguća kazna za "balkanskog krvnika", kako su ga u svojim emotivnim komentarima nazivali brojni novinari.
- Presuda je primerena, ali ne uključuje zločine počinjene u Hrvatskoj - poručio je i premijer Andrej Plenković ističući da je i u tom predmetu Hrvatska pružala pomoć Haškom sudu.
I branitelji imaju istu zamerku: u presudi koja Mladića označava kao onog koji je sprovodio genocid i ratne zločine, Hrvatske nema.
San o "Velikoj Srbiji" još uvek traje, zaključuje se u hrvatskoj javnosti nakon komentara predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na presudu Mladiću. Slična je reakcija usledila i na govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Hrvatski deo društvenih mreža ponovo su preplavile fotografije mladog Vučića kako nosi pivo Vojislavu Šešelju i Tomislavu Nikoliću, kao i one na kojoj Vučić 2007. godine, kao generalni sekretar šešeljeve Srpske radikalne stranke, stavlja natpis "Bulevar Ratka Mladića" na zgradu televizije B92.
Oglasilo se i Državno tužilaštvo Hrvatske koje je podsetilo da je Županijski sud u Šibeniku osudio Mladića u odsustvu na 20 godina zatvora zbog napada na Šibenik, Kijevo, Sinj, proterivanja 3.000 stanovnika Vrlike i uništavanje kulturne baštine. Ali malo ko razmatra te postupke, Mladić je za Hrvatsku završena priča čija pravosnažnost kreće u trku sa biologijom.
Presuda - finansijski i moralni udarac za Hrvatsku
Novu hašku presudu hrvatska javnost ipak očekuje s mnogo više zebnje i neizvesnosti. Naime, u sredu 29. novembra Hag će objaviti konačnu presudu u slučaju šestorice lidera "Herceg-Bosne", kojima se sudilo za zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Oni su 2013. godine nepravosnažno osuđeni na kazne od 10 do 25 godina zatvora zbog zločina nad muslimanima u BiH i prekrajanje te države. To je postupak u kojem se sudi i tadašnjem hrvatskom političkom vrhu, na čijem je čelu bio predsednik Franjo Tuđman.
Ako su potvrdi da je tu bilo reči o "udruženom zločinačkom poduhvatu" uz podršku Zagreba, Hrvatska bi mogla da doživi težak finansijski, ali pre svega moralni udarac. Ta presuda bi, uz isplatu brojnih odšteta, donekle mogla da promeni i narativ o samom Domovinskom ratu, koji u Hrvatskoj inače propisuje i posebna saborska Deklaracija.
Upravo se na osnovu nje poslednjih dana preispituje i "ispravnost" onih novinara koji kritički progovaraju o ratu i zbivanjima iz devedesetih godina.